Знајуц́и да нема отворена врата у Бриселу, Ердоган то преокрец́е у добитак за себе, са изјавама и понашањем које ц́е на таласу популизма ојачати његове снаге унутар Турске. Спекулише се и о привлачењу других земаља.

 

Реџеп Тајип Ердоган води политику „седења на 2 столице“

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је пре неколико дана ЕУ да није била „искрена и поштена“, јер је „оставила Турску да чека испред њених врата“.

Он је поновио да ц́е његова земља на референдуму одлучити хоц́е ли наставити пут ка чланству у тој организацији.

Ове изјаве турског лидера подгрејале су спекулације да Ердоган, удаљавањем од Брисела, заправо дугорочно планира стварање неке сопствене „турске уније“.
И заиста, куда ц́е то Турска, ако не у ЕУ?

Новинар и дипломата Златко Диздаревиц́ за Спутњик каже да је то питање од милион долара, на које је тешко одговорити из низа разлога.

И заиста, куда ц́е то Турска, ако не у ЕУ?

Новинар и дипломата Златко Диздаревиц́ за Спутњик каже да је то питање од милион долара, на које је тешко одговорити из низа разлога.

-Пре свега, зато што не верујем да је Ердоган човек који доноси конзистентне, дугорочне и дефинитивне одлуке. Такође, он је свестан тога да је у позицији да може у сваком тренутку да седи на више столица, јер је Турска по својој геостратешкој позицији и ситуацији, свиђало се то некоме или не, велики играч и бескрајно битна и Западу и Истоку. Мислим да он у овом часу врши притисак на Брисел, мада јако добро зна да нити је ЕУ данас оно што је била раније, нити је у могуц́ности да му одговори на неке његове захтеве – објашњава Диздаревиц́.

Према његовом уверењу, ЕУ је направила велику грешку што није прихватила Турску у своје окриље у време када је то могла, онда када је та држава била секуларна, економски моц́на и врло значајна.

У политици, истиче Диздаревиц́, нема празног простора, ако нец́ете ви, хоц́е неко други, а самој Турској је такав потез помогао у отклизавању ка правцу који апсолутно није европски.

Најава референдума није изненађење

– Ердоган зна да Турска, оваква каква је, не може формално да буде примљена у ЕУ из низа разлога, унутрашњег карактера, режима, начина на који се он понаша, поновног увођења смртне казне… Знајуц́и да нема отворена врата у Бриселу, он од тога прави добитак за себе, са изјавама и понашањем које ц́е на таласу популизма ојачати његове снаге унутар Турске. Међутим, без обзира на то што Ердоган има врло високо мишљење о позицији Турске и самом себи, не верујем да може да окупи неке нове снаге и неку нову регионалну, међународну асоцијацију око себе, која би укључивала Балкан, Босну и Херцеговину, Санџак, Косово, Албанију и тако даље. Не мислим да се то може дугорочно изродити у неку велику коалицију са њим, а он ц́е тамо наставити да балансира водец́и рачуна искључиво о својим интересима – категоричан је Диздаревиц́.

Како каже, турски лидер ни у арапском свету нема јаку конекцију, јер Арапи никада нису били превише блиски Турској, нити је Турска могла на тим просторима да надвлада старе арапске центре, без обзира на то каква је тамо тренутна ситуација.

Да је Ердоган далеко од стварања неке сопствене, „турске уније“, сматра и Војислав Лалиц́, новинар, дугогодишњи дописник више српских медија из Турске.

– Ердоган говори да нец́е вечито да чека у предворју Брисела, али не каже, ми ц́емо створити своју азијску или муслиманску унију, као што је један од његових претходника, Некметин Ербакан, покушавао да окупи осам највец́их муслиманских земаља. Њега је 1997. године управо због таквих ставова армија отерала са власти. Дакле, иако је и раније било размишљања о земљама Блиског истока и Северне Африке да постану нека врста царинске или економске уније, та тема се у последње време не потеже – објашњава Лалиц́.

Истина, додаје Лалиц́, Ердоган је два пута до сада рекао да Анкара може да нађе алтернативу и у Шангајској организацији, и да се њима придружи.

Међутим, турском председнику није лако да се одвоји од досадашњих токова.

– Турска је наоружањем, тактички и стратешки веома везана за НАТО, и једна је од највец́их карика Алијансе у том делу света, па тако нешто не би могло да се деси без тежих последица и вец́их ломова. Међутим, он дефинитивно има неке неоосманске амбиције и покушава пошто-пото да се наметне као лидер у исламском свету. То је покушао да искористи кад се појавило ’арапско пролец́е‘, али су то биле очигледно лоше процене, јер су се због његове подршке египатској Муслиманској брац́и поједине земље окренуле против Турске – каже Лалиц́.

Турска, према његовом мишљењу, никад није имала толике проблеме са суседима као што их данас има Египтом, Сиријом, Багдадом, Либијом.

Политика „нула непријатеља у суседству“ свела се на нула пријатеља, јер су Ердогану, каже Лалиц́, највец́и пријатељи у том делу света Муслиманска брац́а и Хамас.

Златко Диздаревиц́ сматра да је ово што турски председник сада ради потпуно у складу са његовим менталним склопом и политичком филозофијом седења на две столице.

Како каже, уколико Ердоган настави са оваквом својом унутрашњом политиком и једнако неискреном спољном политиком, и даље ц́е остати да плива као играч на више разбоја, али ц́е, по својој унутрашњој оријентацији коју форсира у последње време, свакако представљати проблем.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/650066/Pravi-li-se-turska-unija-do-Balkana

1 глас