БЕОГРАД – Генерални секретар Већа за регионалну сарадњу Горан Свилановић верује да ова година може бити обележена управо као година Босне и Херцеговине.

„Ступио је на снагу Споразум о придруживању и стабилизацији, као резултат обавеза које су БиХ политичари преузели уочи Нове године. Очекујем да ће, без обзира на отезања, те обавезе бити испуњене и желео бих да охрабрим оне који одлучују да поставе као циљ спремност БиХ да до краја 2016. године поднесе апликацију, да затражи статус државе кандидата. То неће бити лако, али не прихватам олако одбацивање те идеје“, казао је Свилановић за Ал Џазиру.

На питања о најавама ентитетског председника Милорада Додика о евентуалном референдуму о независности у РС, и несугласицама унутар Федерација БиХ, Свилановић каже да сви важни „играчи“ у региону желе да се реше питања која задржавају БиХ на путу евроатлантских интеграција, али додаје да „се укућани највише морају потрудити око мира у кући“.

Он оцењује да преговарачки процес треба да почне конкретним животним темама, да буде усредсређен на економске и развојне проблеме Босне и Херцеговине, мада ће функционалност БиХ свакако бити у средишту пажње.

Како је најавио, сада је на делу нова политика и преговарачки процес са ЕУ донеће неминовно и нови устав БиХ, али то није тема ове и идуће године.

Свилановић је потврдио да су и процене Већа да регион у целини стагнира и додаје да највећи изазов, ма колико се некима политичка сцена чинила најважнијом, јесте управо забрињавајући тренд – стагнација бруто националног дохотка и недостатак радних места.

Поред незапослености и лоше економске ситуације, грађани јасно кажу да имају већа очекивања од својих влада, од којих траже да се концентришу на животне проблеме, а не на велике политичке теме, каже он.

Говорећи о безбедносној ситуацији у региији, Свилановић истиче да се не слаже с неким проценама да је на Балкану дошло до „поремећаја безбедносне ситуације“.

„Оно што охрабрује јесте да се уз све текуће проблеме примећује и све боља сарадња на регионалном плану и у области безбедности, као што је управо потврђено у Тирани и на годишњем састанку Савета за регионалну сарадњу и министара спољних послова Процеса за сарадњу у Југоисточној Европи“, рекао еј Свилановић.

Он је оценио и да „свакако, страни инвеститори пажљиво прате свако нарушавање безбедности у региону, али за сада нема страха код њих, ниједан посао о којем се преговарало није успорен или заустављен. Надам се да ће тако бити и убудуће“.

Поводом проблема међународног тероризма и екстремизма, и његовог могућег преливања и на Балкан, Свилановић је потврдио да је то алармантан проблем.

Подаци званичних истраживања показују да, када се има у виду број становника, већи прилив такозваних бораца долази из појединих делова нашег региона, него из Француске, или Либије.

„Рецимо, на примеру Косова, ради се о младим људима, између 18 и 30 година. Тамошњи аналитичари јасно кажу да је то озбиљан проблем који не објашњавају сукобима у претходним деценијама већ великим утицајем нове разорне идеологије“, казао је Свилановић.

Мишљења је да и цивилни сектор треба да, уз државне институције, помогне да се спречи одлазак младих људи у ратове и да им олакша социјализацију.

Поводом недавног драматичног инцидента у Куманову, Свилановић је подсетио да је Македонија земља која је већ годинама кандидат за чланство у Европској унији, а још није добила датум за преговоре, што је очигледан знак бројних проблема.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:550901-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81-%D0%95%D0%A3-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2-%D0%91%D0%B8%D0%A5

Прочитај без интернета:
0 гласовa