Председник владе Србије Александар Вучић и његове колеге из такозване „западнобалканске шесторке“ окупиће се у уторак у Бриселу, на састанку посвећеном интегрисању копненог, речног и ваздушног саобраћаја региона у заједничку европску мрежу, како би се отклонила „сива мрља“ на саобраћајној мапи Европе.

Председницима влада Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и Албаније, као и косовског премијера, домаћин ће бити европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан и комесарка за транспорт Аленка Булц.

“ Западни Балкан је од централне важности за европску политику саобраћаја“, поручила је Булц у изјави за Тањуг.

Она је додала да је то велика шанса да почну да се решавају нагомилани проблеми у саобраћајној инфраструктури региона.

„Циљ је да регион више не буде уско грло у заједничком европском транспортном систему“, рекао је Тањугу портпарол Булцове Јакуб Адамовиц.

У Кабинету Хана наводе да је веома важно то што ће током састанка бити представљени први конкретни предлози пројеката.

Комесар ЕУ за хуманитарну помоћ и управљање ванредним ситуацијама Христос Стилијанидес је пре пар дана, у разговору са српским премијером, такође истакао значај одржавања састанка шефова влада „Западнобалканске шесторке“ у Бриселу, на коме ће се, како је то саопштено, разговарати о инфраструктурним пројектима од стратешког значаја ради бољег повезивања у региону и са Европском унијом

Стилијанидес је том приликом поздравио опредељеност Србије да кроз регионалну сарадњу даје велики допринос политичкој и економској стабилности Западног Балкана.

На самиту у уторак у пратњи премијера Вучића биће и потпредседница владе министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Из Приштине долази косовски премијер Иса Мустафа у пратњи министра спољних послова Хашима Тачија, који ће, након мини-самита, учетвовати у још једној рунда дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине.

У Бриселу кажу да се овај скуп наслања на мини самит у истом обиму, који је 25. марта одржан у Приштини, укључујући комесара Хана, када је договорено да се формира такозвано „језгро мреже“ Западног Балкана, које би повезало све важније луке, главне градове и привредне центре.

Адамовиц каже да је „апсурдно“ што званична мапа Трансевропске транспортне мреже (ТЕНТ), која приказује девет најважнијих европских саобраћајних коридора, потпуно изоставља Западни Балкан, који је представљен као сива мрља.

„У време када је ТЕНТ планиран, 1993. године, приоритет је био да се бивше земље источног блока, укључујући Немацку, повежу са остатком Европе, а касније да се исто учини са балтичким државама које су се придружили ЕУ 2004.“, објашњава Адамовиц и додаје да ЕУ сада настоји да то исправи.

Иако ће конференција бити веома кратка и трајати свега пар сати, у кабинету комесрара Хана кажу да је веома важно што ће на крају самита бити и званично потписан споразум о језгру мреже склопљен у Приштини.

Један од таквих пројеката је изградња ауто-пута Приштина-Ниш, који су на приштинском скупу заједнички предложили министар иностраних послова Србије Ивица Дачић и Тачи.

„Ми на Србију не гледамо као на земљу без излаза на море, јер је Београд кључно саобраћајно чвориште које повезује јужни део Јадрана са ЕУ, а у плану је и модернизација пруге Београд-Сарајево“, каже Адамовиц.

Из Брисела је раније најављено и да би ЕУ у врло кратком року одвојио око милијарду евра из предприступних (ИПА) фондова за саобраћајну инфраструктуру у региону, а очекују се и средства из Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.

Након Брисела, у плану је сличан састанак на врху посвећен превасходно енергетском повезивању који ће се у августу одржати у Бечу.

На Берлинској конференцији о Западном Балкану, коју је августа прошле године сазвала немачка канцеларка Ангела Меркел, планирано је да се овакви самити „западнобалканске шесторке“ организују свака три до четири месеца.

www.blic.rs/Vesti/Politika/551720/Premijeri-drzava-Zapadnog-Balkana-u-utorak-u-Briselu

Прочитај без интернета:
1 глас