Ј. СТОЈКОВИЋ

ПРЕШЕВО је прва станица на улазу у нашу земљу из правца Македоније за мигранте који уморни, гладни и болесни долазе са ратних подручја. Река азиланата последњих месец дана слила се у ову општину у којој се сви труде да не дође до хуманитарне катастрофе и поносни су на чињеницу да није забележен ниједан инцидент.

Одлуку да се некадашња фабрика дувана претвори у Центар за мигранте, где ће на једном месту бити смештене службе сви поздрављају, јер нико се није надао да ће дневно овом малом општином на крајњем југу Србије пролазити око 1.000 људи.

- Дали смо све од себе да људе прихватимо и сместимо. Пружимо им основно и упутимо их у полицију по документа. Ипак, сада је све једноставније када се држава укључила у решавање овог проблема – каже секретар Црвеног крста у Прешеву Ахмет Аљими.

Од јуче се убрзано одвијају радови на уређењу Центра где ће у будуће мигранти моћи да добију помоћ, одморе се и уреде папирологију.

На терену су „Лекари без граница“, који у близини шатора где су тренутно смештени мигранти дневно обаве око 50 прегледа. Пуне руке посла имају и лекари у прешевском Дому здравља.

- Прешли смо много препрека и много граница на путу од Сирије, није то ништа у односу на слике које носимо са ратних подручја, много је крви и ово је једини начин да сачувамо живу главу – говори на лошем енглеском група младих Сиријаца. Кажу да им је крајња одредница Аустрија, јер су се њихови рођаци тамо већ „снашли“.

РАКИЋ: ПАРК МИРА

Оцењујући одлуку мађарске владе о изградњи зида дуж границе са Србијом недемократском, Горан Ракић, градоначелник северне Косовске Митровице, оцењује да је „Парк мира“ на мосту у подељеном граду на Космету „пример и путоказ спајања и слободе“. (Д. З.)

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:554773-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B5

Прочитај без интернета:
1 глас