Терористички напад у Зворнику јавност у Републици Српској је неподељено осудила. У Федерацији БиХ већ је било другачије, упорно и дуго се провлачила теза да је по среди крвна освета, селефијски сајтови су више простора посветили учешћу зворничких полицајаца у трагичним дешавањима у Сребреници у јулу 1995. године него терористичком чину.

Шта би било да је полиција Српске оперативним радом дошла до података о плановима Нердина Ибрића и енергичном акцијом осујетила његову намеру? Била би спасена два живота, а авет тероризма бар неко време отклоњена од БиХ. Међутим, да ли би Ибрићево хапшење било правилно схваћено и поздрављено у јавности или би доминирале оцене да се ради о произвољним и недоказаним квалификацијама, угрожавању људских права, репресивном понашању полиције и слично? На рачун МУП-а Српске биле би вероватно изречене исте осуде које су пратиле акцију „Рубен“.

Да је друштво из шаторског насеља разапетог у парку „Младен Стојановић“, у пролеће прошле године, успело да анимирају десетине хиљада грађана и реализују рушилачки поход на институције Српске, да ли би македонски сценарио био постављен на бањалучкој сцени? Био би, а о последицама боље да не размишљамо. Поента гласи да се превентивно деловање не цени, да полицији мало ко верује када успе да превентивним радом осујети планирано насиље. А данас ће вам сви рећи да је превентива кључ у борби против тероризма. Оперативни, односно обавештајни рад је незахвалан и тежак посао. Нико се њиме није ни прославио, ни обогатио. Оперативац ЦИА Џек Шо, кога сјајно глуми Доналд Сатерленд у филму „Задатак: Ухватите Шакала“, објашњавајући зашто није напустио посао каже: „Тешко се ослободити тог отрова у крви“.

Македонски сценарио је поново на репертоару у Бањалуци. Улоге су подељене, главни глумци су познати, знају се и споредни ликови, познат је и редитељ. Сценографија је такође препознатљива: шатори, транспаренти, заставе, мегафон, пиштаљке… С тим да свако зна само своју улогу, односно свој део приче. За оне иза сцене, што треба да „улете“, не зна нико. Осим редитеља. Лидер опозиције у Македонији Зоран Заев највише времена проводи у страним амбасадама. Тамо учи улогу. „Значи, не више ‘случај два папка’, већ ‘афера снимак'“, понавља Заев, да се не би обрукао пред аудиторијумом.

Иначе, „папци“ користе једносмерну улицу. Постоје само када се из опозиције иде ка позицији, а када се саобраћа у обрнутом смеру то је нешто сасвим друго. Шта ћете, двоструки стандарди, бар су они на сцени у БиХ. Зна се и ко их је поставио.

Да ли ћемо препознати македонски сценарио? Све је, уосталом, већ виђено у БЈР Македонији, држави која се осипа и која би могла да буде плен око којег ће многи да се отимају. Македонска полиција у Куманову је пронашла и деактивирала аутомобил-бомбу, за коју је постојао план да се активира у Скопљу. Да терористи нису откривени и осујећени, да је у Скопљу одјекнула ауто-бомба, да ли би се, након хаоса који би настао, ико сећао прислушкиваних разговора, медијских „бомби“ којима је Заев поделио македонску јавност?

Тако је, превентива је кључ у борби против тероризма.

pressrs.ba/sr/info/kolumne/story/89426/Preventivni+rad.html

Прочитај без интернета:
1 глас