На улазу у Јастребарско код Загреба недавно је освануо билборд – „Град Јастребарско – пријатељ деце“, чиме су се локалне власти похвалиле статусом добијеним 2013. године.

Тањуг
Кроз логор у Јастребарском прошло је 3.336 малишана

Међутим, у овом граду не постоји ниједна ознака или табла која указује да је током Другог светског рата у овом месту био један од свега три „специјализованих“ концентрационих логора за децу кроз који је за само неколико месеци 1942. прошло 3.336 деце, од чега је најмање 450 преминуло или убијено!

Путокази не постоје ни за локално гробље где се налази статуа мајке са мртвим дететом у наручју, а на једној од туристичких атракција овог града – дворцу Ердеди – не постоји чак ни спомен-табла да се ту налазио „карантин“ за децу транспортовану из логора Горња Ријека. Сем у самој згради дворца, деца су затварана у баракама поред које су служиле као италијанска коњушница.

Председник Српског демократског форума из Загреба Вељко Џакула оцењује да је постављање табле о „граду – пријатељу деце“, најблаже речено – иронично.

Брука у Сиску

Анета Лалић, водитељ Програма културе у Српском народном већу из Загреба, каже да ма колико некоме може звучати апсурдно, случај из Јастребарског није и „најрадикалнији“ пример односа Хрватске према догађајима из Другог светског рата.
– За разлику од многих места где су споменици уништени, статуа мајке са мртвим дететом на гробљу у Јастребарском није срушен и сваке године на том месту одржавамо комеморацију. Међутим, много је еклатантнији пример несуочавања с прошлошћу у Сиску. Зграда која је током Другог светског рата служила као затвор за децу, 1991. године је преименована у „Кристална коцка ведрине“, а тај ироничан назив до данас није промењен – истиче Анета Лалић.

– Не може град који је био једини дечји логор на свету да сада буде пријатељ деце. Постављање такве табле је цинизам с њихове стране, то одудара од искрености – каже Џакула.

И Саво Штрбац, директор Веритаса, указује да је постављањем овакве табле на улазу у град послата „двосмислена порука“.

– Могуће је да је табла постављена у најбољој намери, али, нажалост, неко намерно или случајно није желео да избегне јасну „двосмисленост“ у тој поруци која се могла избећи постављањем барем једне спомен-табле – каже Штрбац.

Историчар др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида, коментаришући постављање табле у Јастребарском истиче да у томе види само наставак хрватског „новог тумачења крваве српске прошлости“.

– Фра Дионисије Јуричев 1941. године је у селу Стази код Црвеног Бока на Банији казао да „није грех убити ни мало дете у колевци ако оно смета усташком покрету“. Добро знамо да данас нова тумачења те крваве српске прошлости започињу на Каптолу, у недељнику „Глас концила“, од Стјепана Разума, директора Архива Надбискупије загребачке, језуите Владимира Хорвата, који је до последњег рата служио у цркве Св. Петра и Павла у Македонској улици у Београду – закључује директор Музеја геноцида.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/556753/Prijatelji-dece-iz-logora-smrti

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ