• Приликом претходних наступа сам се трудио да им понешто објасним или да оправдам Русију поводом Чеченије и Абхазије, а публика је инсистирала: „Када ћете престати да давите мале народе? Шта уопште радите? Шта је са вашом геј-популацијом? Шта је са Пуси рајот?
  • Стекао сам утисак да су француски новинари и француска интелигенција – у сваком случају, они људи који су контактирали са мном – одлучније расположени него ја сам

Пише: Захар ПРИЛЕПИН, писац (Москва)

ПРВИ пут сам боравио у Француској 2005. године и отад сам у ту чаробну земљу долазио два или три пута годишње.

На француски су преведене готово све моје књиге, а интерес међу Французима за Русију постоји одавно и искрен је. Наравно, са неким неизбежним особеностима.

Јер, у Француској се годишње објави 40 превода са руског, али је половина тих књига – сваке године – посвећена „стаљинизму” и осталим ужасима Совјетске власти.

Зато сам јуче француској публици, пред којом сам иступио, на то указао и нагласио да у Русији практично не постоји никакав интерес према литератури о Немачкој, укључујући и фашистичку Немачку, а поготово не за Француску или неку тамо Пољску.

Објаснио сам да код нас не постоји потреба да себи доказујемо како су наши суседи по планети људски изроди.

Французи су ово саслушали и нису полемисали са мном.

Али, приметио сам велике промене у њиховом поимању онога што се догађа у Русији. И код обичне публике и код појединих француских новинара.

Разумљиво, основна тенденција остаје стара: „Путин-тиранин”, „земља агрсор”, „само би ратовали”, „не могу ни да се надају демократији” и томе слично.

Приликом претходних наступа сам се трудио да им понешто објасним или да оправдам Русију поводом Чеченије и Абхазије, а публика је инсистирала: „Када ћете престати да давите мале народе? Шта уопште радите? Шта је са вашом геј-популацијом? Шта је са Пуси рајот?

Овога пута је разлика била више него упечатљива.

Током три дана пришло ми је 50 Француза и сви су ми на свој начин говорили: са надом гледамо на вашу земљу, ваша Русија је – велика и света, добро је што код нас долазите и што нам говорите истину јер наши медији лажу на сваком кораку.

Сасвим природно, било је много питања о Донбасу, дао сам и неколико интервјуа на ту тему.

Поштено говорећи, стекао сам утисак да су француски новинари и француска интелигенција – у сваком случају, они људи који су контактирали са мном – одлучније расположени него ја сам.

Интересантно, нема шта.

fakti.org/rossiya/prilepin-cak-50-francuza-mi-rekli-da-sa-nadom-gledaju-u-veliku-i-svetu-rusiju

5 гласовa