Босна и Херцеговина се и званично налази на самом економском дну Европе. Доказ за то су објављени подаци Евростата, званичне статистичке агенције ЕУ.

Према бруто друштвеном производу у 2014. години, БиХ се налази на последњем месту, у друштву са Албанијом, Србијом, Македонијом, Црном Гором и Бугарском.

Бруто друшвени производ БиХ износи само 28 одсто просека ЕУ, а Албанија је „побеђена“ само за један процентни поен – наиме, албански БДП бољи је за један одсто од БиХ. Србија зарађује 35 одсто европског просека, Македонија један проценат више, а Црна Гора 39 одсто.

- Земље кандидати Црна Гора, Македонија и Србија су 60 до 70 одсто испод просека Европске уније. Кандидат Албанија и потенцијални кандидат БиХ имају испод 70 одсто просека ЕУ – наведено је у извештају.

Да све буде жалосније по БиХ, привреда у земљи је у односу на 2013. годину порасла за један одсто, али се то, нажалост, није одразило на стање на терену.

Једина светла тачка у извештају Евростата је ниво цена у Бих, који је нижи од 50 одсто у односу на ЕУ просек. У Црној Гори цене износе око 60 одсто просека, док су у Србији, Албанији и Македонији цене отприлике као у БиХ.

Алекса Милојевић, економски аналитичар, каже за „Новости“ да је БиХ у тоталном економском колапсу и да ће до краја године бити у још већој економској „стисци“.

- На наплату само у РС стиже око 325 милиона марака у привреди. А новца да се плати нема. Кад се томе дода да се читава привреда и економија у БиХ заснивају на дугу и кредиту, онда је свима јасно да је економска будућност БиХ црна – истиче Милојевић.

Он наводи да БДП у БиХ није 28 одсто, како се наводи у истраживању Евростата, већ да је он дупло мањи.

- Пошто је читава привреда заснована на кредитима и задужењу, и БДП је вештачки направљен. Кад дође, а хоће, до повлачења банака из БиХ, јер неће више имати зараду, онда ће доћи на видело и прави БДП, који у БиХ реално износи 10 одсто – наводи Милојевић.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да је основни проблем то што је после увођења пореза на додату вредност усвојен метод по којем се тај намет плаћа на увезену робу, а не на продату робу.

- Тиме је изгубљена веза између производње и пуњења буџета и политичари више нису имали мотив да се баве креирањем пословног амбијента ради пуњења буџета. Од тада нам привреду воде људи који уопште нису квалификовани за то, долазе искључиво по политичкој линији и троше новац за који нису ни помогли да буде зарађен – рекао је Павловић.

Он сматра да се ситуација може поправити само ако се буде водила политика да реални сектор доприноси пуњењу буџета.

- Катастрофа је да се пуњење буџета састоји од 80 одсто из индиректних, а једва 20 одсто из директних пореза – истакао је Павловић.

КЛИМАВИ РЕЗУЛТАТИ

Најлошије привредне резултате БиХ је имала током прошлогодишњег лета, због великих поплава које су у мају опустошиле земљу. Тада је производња пала за скоро девет одсто. Ако се упореде 2010. и 2014. година, БиХ је „порасла“ за осам одсто, али је Турска, на пример, у истом периоду порасла чак за 21 одсто. Ни у рударству и енергетици не цветају руже – од 2010. године боље је за четири одсто. Лоши резултати су и у грађевини – у односу на 2010. годину пала је на 97 одсто, али је Турска у истом периоду градила више за 23 одсто.

Прочитај без интернета:
0 гласовa