Слободан ПАШИЋ

ТРЕЋА није била срећа, а најава четвртог покушаја подгрева наду да би национални лидер у производњи живинског меса „Агрожив“ из Житишта могао да стане на здраве ноге и истовремено заустави пропадање ове неразвијене општине.

 voj-prodaja-posle_620x0

Министарство привреде управо је објавило јавни позив за прикупљање писмених понуда о заинтересованости за учествовање у поступку приватизације „Агрожива“. Потенцијални инвеститори писмене понуде могу да доставе до 28. априла, што значи да ће до евентуалне продаје доћи после избора.

Држава је, иначе, недавно постала власник „Агрожива“, преузимајући акције од „Србијагаса“, који је за време краткотрајног управљања житиштанску компанију гурнуо у амбис. „Србијагас“ је купио „Агрожив“ из стечаја 2010. године за 11,3 милиона евра и уложио још 20 милиона у производњу. Али живинари су већ у 2012. имали губитак од милијарду и по динара, а наредне године увећали су га за нове две милијарде.

Проблем „Србијагаса“ огледао се у томе што је својевремено приватизовао само бренд и кланицу у Житишту, док је 80 одсто фарми, силоса, инкубатора и других производних погона остало у власништву пропалог „Агрожива“. Та компанија завршила је у стечају 2008, а против њеног газде Мирослава Живанова у зрењанинском Вишем суду још се води кривични поступак. Претходно је „Агрожив“ још два пута одлазио у стечај – док се звао „Живинопродукт“ и „Јуко“.

ИСКОРИСТИЛИ ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ
НЕВОЉЕ „Агрожива“ спретно је искористила конкуренција из Хрватске и Словеније, па су се „Виндија“ и „Перутнина“ одлично позиционирале на српском тржишту. Са неколико наших мањих произвођача, тренутно остварују годишњу продукцију од 85.000-90.000 тона живинског меса. То је довољно за потребе домаћег тржишта и извоз у суседне републике.

Конципиран као затворена репроцелина са капацитетом од 20 милиона бројлера годишње, „Агрожив“ је и поред свих пословних тешкоћа минулих година успевао да задржи лидерску позицију на тржишту. Дуго му је припадало између 40 и 50 одсто домаће продукције живинског меса. Али без улагања и модернизације, посебно после распарчавања фарми и силоса, док је фирмом управљао „Србијагас“, спао је на симболичну производњу и дефинитивно ју је обуставио почетком 2014.

Лане је производњу покушао да обнови београдски „Мибрас“, који је закупио кланицу и вратио на посао око 250 од некадашњих 1.400 радника. Међутим, и овај експеримент је пропао, а производња је престала децембра 2015. Бројни повериоци разнели су готово све што је преостало од „Агрожива“ – остала је само зграда кланице у Житишту.

Сада се такав „Агрожив“ нуди на продају, а од четвртог покушаја приватизације највише очекују радници и локална самоуправа. Држава је најавила спровођење социјалног програма за 370 отпуштених радника, а општина Житиште скоро да нема ниједан индустријски погон. Кланица и фарме били су оно највредније, па би обнова производње отворила нова радна места и пружила какву-такву перспективу за развој.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:598827-%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас