• КИРИЛ БРАЈЊИН: Боје шатора у опозиционом кампу у Скопљу „случајно“ подсећају на украјинску заставу, а живот становника овог шаторског насеља изузетно подсећа на свакодневицу учесника кијевског мајдана
  • ЗОРАН ЗАЕВ: Ово се много разликује од оног што се десило у Украјини. Ми покушавамо да учимо из тих страшних догађаја, али исто тако захтевамо слободу и демократију у својој држави. Да, у Украјини је све почело мирним протестом, али је у исто време било превише насиља. Код нас криза траје већ четири месеца и врло смо опрезни, покушавамо да контролишемо ситуацију и близу смо успеха
  • ЖИДАС ДОСКАЛОВСКИ: Мислим да је ова акција заједнички напор неколико група, које су последњих година добиле озбиљну подршку од Института за отворено друштво и Сорошеве фондације у Македонији. Као и од западних амбасада – Данске, САД, Британије, Немачке и других
  • ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Премијер Груевски је подржао изградњу Турског тока. Значи, једна мала држава је подржала пројекат који није у складу са интересима САД и представља претњу америчкој стратегији да на узди држи Европу, користећи енергетске ресурсе и друге методе. Управо стога је Груевски добио опозицију и „догађање народа“

        ПРВИ канал руске државне телевизије у својој ударној аналитичко-информативној емисији „Воскресное времја“ –  која се емитује недељом у 21 час – и овога пута се опширно бавио ситуацијом на Балкану, тачније – у Македонији.

Аутор прилога Кирил Брајњин аналитички пореди технологије обојених револуција које су први пут коришћене за рушење Слободана Милошевића, а потом биле примењиване у многим земљама – Грузији, Украјини, Египту, а неуспешно у Белорусији и Хонгконгу.

Аутор аналитички доказује да иза свих немира увек стоје Сједињене Државе и њихови савезници, али и сателити, вазали и извршиоци створени у њиховим кухињама.

На шпици пише:

Пуцњава на македонски начин“

         (У престоници Македоније власти позивају опозицију да се разиђе, опозиција позива власт да поднесе оставку)

        Ирада Зејналова, водитељ дневника: Понављање виђеног – шатори на главном тргу, маршеви са тражењем оставке премијера, оптуживање власти за корупцију. То се сада дешава у Скопљу, престоници Македоније.

        Разлика је једино – што тамо покушавају да играју још и на етничку карту, па су људе на улице извели након сукоба македонске полиције са одредом албанских терориста у Куманову, у којем је погинуло осам полицајаца и четрнаест терориста.

        Изненађујуће „случајно“ на улице су изашли када је Македонија чврсто поновила: не подржавамо антируске санкције, ми смо за Европу, али и за Русију и за пројекат Турски ток.

        Македонске власти говоре да се демонстрантима управља споља, демонстранти – да власт није законита.

        Ово је највећа политичка криза у земљи од времена распада Југославије, јер је Македонија до сада успевала да сачува стабилност у смислу избегавања грађанских ратова и међунационалних сукоба бивше браће у југословенској федерацији.

Мој колега Кирил Брајњин отишао је на главни трг Скопља да би разумео шта се догађа у туристичкој и по свему балканској земљи. Јер, ако се појављују заставе на кулама, онда је то некоме потребно?

На шпици прилога: Пуцњава на македонски начин

        Кирил БРАЈЊИН, аутор прилога: Шаторски камп пред зградом владе, непрекидни протести и захтеви да премијер поднесе оставку. То је – македонски мајдан. Осећај „већ виђеног“ нас ни на тренутак не напушта. Можемо само да се подсетимо да се нешто слично већ једном десило.

        Боје шатора у центру кампа као да случајно подсећају на украјинску заставу, а живот становника овог шаторског насеља изузетно подсећа на свакодневицу учесника кијевског мајдана. Али, ако су се тамо загревали фудбалом и бесплатним боршчом, овде је игру лоптом заменио шах.

        А да би се наједу – има довољно банана и сендвича, које организатори доносе у великим количинама.

        Климатски, Македонија је између леденог Кијева и спарног Хонгконга са његовим револуционарним сунцобранима који одлично штите од топлоте. Али, смисао је исти. Људи и овде протествују због демократије и светле будућности.

        „Овде сам да бих подржао све грађане Македоније који мисле рационално. Желим да се мени и мојој деци обезбеди нови живот овде у Македонији. Главни циљ је оставка владе!“ – говори један од учесника протеста.

        Прецртана фотографија премијера Груевског јасно говори ко спречава тај нови живот. Застава са портретом Че Геваре очигледно треба да подсети да је ово револуција, а овај плакат подсећа да стрпљење није безгранично.

        Масовни антивладин протест требало је да јавно покаже да се опозиција не шали. Лидер социјалдемократа Зоран Заев, који предводи нову револуцију, поново је окривио премијера за корупцију и захтева оставку владе и расписивање ванредних избора.

        Већ следећег дана власт је пословично одговорила – протестом на протест. Организујући своју акцију која се буквално протезала километрима од зграде парламента. Премијер је изјавио да не планира да оде.

        „Ко захтева моју оставку? Људи који желе да владају Македонијом мимо воље народа. Али ова енергија, ова снага коју овде видимо – најбољи им је одговор њима.“- изјавио је премијер Македоније Никола Груевски.

        Насупрот опозиционом, испред зграде парламента сада је формиран камп премијерових присталица. Овде се игра стони тенис, слуша музика. Они који овде долазе нису расположени за промене:

        „Влада је легитимна. Ми смо је изабрали. Ми смо већина. Желимо да изразимо своје мишљење, да исправимо сопствене грешке, да живимо у својој земљи онако како хоћемо а не по сценарију који је написан ко зна где“,- говори Мартин Темков.

        Постојање оваквог сценарија опозиција негира. Лидер социјалдемократа Зоран Заев, сликајући се са свима који желе селфи са њим, инсистира да су протести спонтани и апелује да се протест у Македонији не пореди са украјинским:

        „Ово се много разликује од оног што се десило у Украјини. Ми покушавамо да учимо из тих страшних догађаја, али исто тако захтевамо слободу и демократију у својој држави. Можете бити сведоци да само на тај начин желимо да нашу земљу направимо успешном“, – говори председник Социјал-демократског савеза Македоније Зоран Заев.

        Питање: Али, и у Украјини је све почело мирним протестом?

         „Да, али у исто време је било превише насиља. Код нас криза траје већ четири месеца и врло смо опрезни, покушавамо да контролишемо ситуацију и близу смо успеха“,- каже он.

        Узгред, у Македонији нико не сумња да је очигледно да Зоран Заев у борби против премијера има утицајне политичке помоћнике, као што не сумња и одакле дува ветар политичких промена.

        „Мислим да је ова акција заједнички напор неколико група, које су последњих година добиле озбиљну подршку од Института за отворено друштво и Сорошеве фондације у Македонији. Као и од западних амбасада – Данске, САД, Британије, Немачке итд. Ова група ради заједно са социјалдемократским савезом, а неки активисти улазе у руководство партије“- указује председник Центра за политичке студије  Жидас Доскаловски.

        Стога није случајно што у кампу опозиције учествује и извршни директор филијале Сорошевог фонда за Македонију Владимир Милчан. Није случајна ни појава заставе са стегнутом песницом, симболом српске организације Отпор, формиране још давне двехиљадите ради свргавања режима Слободана Милошевића.

        Тада је ова такозвана „технологија ненасилне смене власти“ била употребљена први пут и показала је своју ефикасност. Тадашњег вођу Отпора, студента  београдског универзитета Срђу Поповића, после једанаест година познати амерички магазин ,Foreign Policy’ прогласио је једним од 100 највећих мислилаца у свету. Ова висока оцена „случајно“ се поклопила са успехом тзв. „арапског пролећа“ – низа преврата, у којима се такође појавила стиснута песница.

        „Ненасилна револуција захтева огромну масу људи, и последица је унутрашње политике државе. Кад би се могла остварити само великом сумом новца и неколико консултаната из иностранства – свет би већ сада био слободан. На жалост, све је много компликованије“,-рекао је суоснивач Центра за примену ненасилних акција и стратегија Срђа Поповић.

        Поповић сада управља организацијом респектабилног имена Канвас у коју се претворио Отпор – Центром примењених ненасилних акција и стратегија (Centerfor Applied Non Violent Actionand StrategiesCANVAS) са седиштем у Београду. У њему су, по речима самог Поповића, обучавани учесници револуција у 37 држава. Чини се: потпуно успешно. Претходне године су обиловале ефикасном употребом ове технологије.

        Протести у Македонији су у том смислу једноставно још једна експанзија бренда. Питање је само ко ће активирати механизам.

        „У Македонији постоје многи економски и социјални проблеми, пре свега незапосленост, и у томе се крије незадовољство које покушавају да искористе не за решавање социјално-економских проблема већ за спречавање повратка Русије на Балкан“,- каже министар иностраних послова СР Југославије (1998-2000) Живадин Јовановић.

        Он је још крајем деведесетих на свом искуству осетио како отелотворени западни геополитички интереси заједно са милионима становника једноставно разарају државе. И нема сумње да ће део ове некада велике државе – мала Македонија – бити кажњена због одбијања увођења санкција Русији и због учешћа у енергетским пројектима.

        „Премијер Груевски је подржао изградњу Турског тока. Значи, једна мала држава је подржала пројекат који није у складу са интересима САД и представља претњу америчкој стратегији да на узди држи Европу, користећи енергетске ресурсе и друге методе. Управо стога је Груевски добио опозицију и догађање народа“,- објашњава Живадин Јовановић.

        Нема сумње да интересе саме Македоније ни у Америци ни у Европи нико не узима у обзир. Сједињене Државе су сувише далеко да би их бринуло оно шта може да се деси овој малој балканској држави.

        „Ово је буре барута које може изазвати озбиљне проблеме ако се са њим не поступа пажљиво. Овде су испреплетани интереси многих држава. У првом реду, евидентне су претензије албанских националиста на део територије ради стварања тзв. ,Велике Абаније’. С друге стране, ту је Бугарска, држава која је учествујући у два светска рата припајала неке територије Македоније. Грцима би одговарало када би ова држава нестала. Србија не показује агресивност али ће и она, ако се нешто деси, бити увучена јер у Македонији живе хиљаде етничких Срба. У случају да стварно дође до ескалације, може се очекивати чак и мешање Турске која је гарант територијалне целовитости земље“,- сматра председник Центра за политичике студије Жидас Доскаловски

        Мајска дешавања у Куманову су потврда ових речи.

        Македонска полиција извела је акцију против албанских терориста који су планирали терористичке акције. Погинуло је осам специјалаца а 37 је било рањено, четрнаест терориста је ликвидирано а остали су заробљени. Многи су говорили о могућем обнављању конфликта из 2001. године и широког рата македонске армије и албанских сепаратиста.

        За опозицију је то био још један разлог да за кризу оптужи власт. А за албанске представнике у парламенту – да захтевају истрагу.

        „Трагични инцидент у Куманову мора бити истражен од стране неколико држава балканског региона уз међународну сарадњу, превасходно NATO,  јер је тај инцидент довео до погибије многих људи и није се смео десити. Он не одражава ситуацију у земљи, не одражава вољу Албанаца ни у Македонији, ни у Албанији, Косову или балканском региону у целости“, -сматра посланик скупштине Македоније, члан партије Демократски савез за интеграцију Артан Груби.

        Темељну истрагу захтева и ЕУ. Као и преговоре са опозицијом.

        Премијер Груевски и социјалдемократа Заев током минуле недеље су се сусрели у Стразбуру уз присуство европских посредника. Резултата засад нема, али зато има ултиматума Европског парламента премијеру да се до 31. августа договори са опозицијом. Ако тога не буде – на европску будућност у Македонији могу да забораве.

Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/medija-menju/prvi-kanal-ruske-drzavne-televizije-o-americkom-podrivanju-makedonije

Прочитај без интернета:
1 глас