Водеће земље Европске уније све чешће говоре о томе да треба „сахранити“ ТТИП, односно споразум о Трансатлантском трговинско-инвестиционом партнерству Сједињених Америчких Држава и ЕУ, који је у припреми

Државни секретар Француске за питања спољне трговине Матијас Фекл недавно је изјавио да је преговоре о ТТИП-у неопходно под хитно обуставити. Париз чак и не жели да разговара с Американцима о зони слободне трговине. Француска намерава да то питање постави на септембарском сусрету министара трговине земаља ЕУ у Братислави.

Матијас Фекл је навео да постоје значајне несугласице у области прехрамбене индустрије, енергетике, заштите здравља, социјалних стандарда и културе. Неколико дана пре тога министар економије и вицеканцелар Немачке из редова социјалдемократа Зигмар Габријел објавио је да су преговори о ТТИП-у „практично пропали“.

Аустријско руководство такође скептично оцењује перспективе споразума ТТИП. Канцелар те земље Кристијан Кери отворено је изјавио да је вероватноћа да ће овај споразум бити потписан „изузетно мала“. Према његовим речима, „под маском слободне трговине власт се предаје великим концернима, што је у супротности с принципима демократије“. Вицеканцелар Аустрије Рејнхолд Митерленер позвао је да се преговори обнове од нуле.

Оглашавају се, ипак, и присталице ТТИП-а. Шеф Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је уочи недавно одржаног самита Г20 у кинеском граду Хангџоуу да се преговори ЕУ и САД ради закључивања Трансатлантског трговинског споразума настављају. Немачка канцеларка Ангела Меркел је изјаву Зигмара Габријела назвала „преурањеном2 и навела да се преговарачки процес не зауставља. Њу је подржало Удружење немачке индустрије, које је позвало канцеларку „да учини све што може“ како би се успешно завршили преговори о ТТИП-у.

Технички гледано, није тако лако прекинути преговарачки процес: за то је неопходна сагласност свих 28 чланица Европске уније, а многе од њих подржавају ТТИП. Чак и отворено негативан став Француске не може да заустави преговоре. Европски комесар за трговину Сесилија Малстром, активни присталица ТТИП-а, изјавила је да ће се преговори наставити и чак се нада да ће бити завршени до краја ове године.

Истовремено, очигледно је да пре него што буде изабран нови амерички председник споразум неће бити потписан. До сада је одржано 14 рунди преговора, али договор о најспорнијим тачкама није постигнут. Преговарачки процес је запао у ћорсокак, стране једноставно не верују једна другој. Жестоке расправе су се разбуктале у вези с пољопривредним субвенцијама, арбитражним судовима, еколошким и социјалним стандардима.

У октобру се очекује нова рунда преговора, али је мало вероватно да ће бити остварен неки напредак. Нада да ће споразум бити потписан током мандата новог америчког председника такође није велика: и Доналд Трамп и Хилари Клинтон критички се односе према ТТИП-у. Ипак, у случају победе демократа шансе за успех ТТИП-а су веће, јер су управо они били иницијатори овог споразума.Републиканци ће, по свој прилици, сахранити овај пројекат.

У међувремену, у готово свим земљама Европске уније расте социјално незадовољство: идеја ТТИП-а све је мање популарна у Француској и Немачкој, где ће следеће године бити одржани избори. Чак и водећи политичари више воле да се од ње дистанцирају. Према истраживањима јавног мњења, двоје од троје Аустријанаца залажу се против ТТИП-а. Медији су дошли до неких детаља преговора који се Европљанима уопште нису допали. Они оптужују Американце да не иду у сусрет ниједној од спорних тачака.

То што САД нису спремне на компромисе уочи председничких избора такође се може објаснити: протекционистичке тенденције у америчкој политици приметно се појачавају и њихов главни експонент је републикански кандидат Доналд Трамп.

Све већи трговниски сукоби

Трговински конфликти ЕУ и САД се заоштравају. Европска комисија је 30. августа покренула парницу против корпорације „Епл2, „тешку2 13 милијарди евра – због незаконитих пореских олакшица које су Американци користили у Ирској. Мере против „Епла“ изазвале су бурна негодовања у САД које су директно запретиле Европи трговинским ратом.

О томе је отворено говорио министар финансија Баверске Маркус Зјодер. Он је изјавио да је казна америчком концерну толико висока да може довести до трговинског рата Европе и САД. Зјодер је навео да одлука Европске комисије има политички карактер. Према његовим речима, повец́ани финансијски захтеви према „Еплу“, уз истовремени прекид преговора о ТТИП-у, нанец́е огромну штету економским односима САД и Европе.

Трговински рат Европе и САД никада се, заправо, није ни прекидао. Узајамне оптужбе тичу се час дотација европској компанији „Ербас“, час америчког „Боинга“, час говедине и банана, час соларних батерија и аутомобила, и сваки пут стране примењују пореске и царинске санкције.

Европски произвођачи аутомобила већ неколико деценија траже равноправни приступ америчком тржишту, али Американци уз помоћ разних заштитних механизама штите 80 одсто свог тржишта. Свако ко продаје аутомобил класе „пикап“ у САД треба да плати царину од 25 одсто.

Амери врше законодавни терор

Управо због строгих ограничења немачке компаније инсистирају на закључивању споразума ТТИП како би укинуле неправедне трговинске баријере. Поред пореза и акциза, Американци све чешће користе и разне еколошке сертификате и лиценце. То најбоље показује скандал с „Фолксвагеном“. Деценијама су Американци покушавали да заштите своје тржиште од малих и ефикасних дизел-мотора, јер сами не располажу том технологијом. Управо због тога, према мишљењу водећег немачког економисте Ханса Вернера Зина, лансиран је скандал поводом „Фолксвагеновог“ дизел-мотора, који загађују животну средину.

Циљ је постигнут, сада дизел практично нема места на америчком тржишту. Политички мотивисани скандал у којем се нашао аутомобилски концерн шири се и на друге немачке компаније, укључујући „Дојче банку“ и „Сименс“, коме је 2006. године претила казна од 10 милијарди долара, али је компанија испунила све америчке захтеве и извукла се са сумом од око једне милијарде.

Американци не посустају у наношењу удараца и другим иностраним конкурентима, као што је јапанска „Тојота“, која је више пута платила казне у милијардама. Европски аналитичари називају такво понашање америчких власти „законодавним терором“.

Користећи добро разрађене правне механизме, Американци могу да позову на одговорност готово сваку инострану компанију или банку. Узајамни напади с обе стране Атлантика стварају атмосферу неповерења која не дозвољава да се закључи ТТИП. Последњи догађаји показују нову тежњу – поделу света на неколико трговинско-економских зона: северноамеричку, далекоисточну, еврозону итд. На неки начин се светска трговинска глобализација показала као неоствариви сан, попут светске револуције коју су својевремено објавили бољшевици.

извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/598035/Pukla-ljubav-EU-i-SAD-na-pomolu-trgovinskog-rata

Прочитај без интернета:
1 глас