Хрватска би, према новом нацрту предлога Европске комисије за расподелу 120.0000 избеглица са Блиског Истока и севера Африке који се налазе у Грчкој, Мађарској и Италији, требало да прими њих 1.064.

Како се наводи у нацрту документа ЕК, у који је Хина имала увид, Хрватска би из Италије од укупно 15.600 прихватила 138, из Грчке од 50.400 њих 447 и из Мађарске од 54.000 миграната и избеглица 479.

Та бројка је, како указује хрватска агенција, много мања од 3.000 која се последњих дана помињала у медијима.

Комисија би свој предлог требало да представи у следећих неколико дана, а реч је о нацрту који у коначној верзији може да изгледа другачије.

Хрватска, према овом нацрту, треба да прими 0,89 одсто од броја миграната у три земље које су суочене с највећим избегличким теретом.

Комисија је користила четири критеријума за расподелу – број становника, бруто национални доходак, просечан број тражитеља азила на милион становника у периоду од 2010. до 2014. године, као и стопа незапослености.

Највећи терет би требало да поднесу Немачка, која треба да прими нешто више од 26 одсто од 120.000 миграната и избеглица, затим Француска 20,3 одсто.

Хрватска је у јулу донела одлуку о прихвату 550 људи од 40.000 миграната који се налазе у Италији и Грчкој. Реч је о првој расподели да би се олакшао терет Грчкој и Италији, које су тада биле највише изложене приливу миграната с Блиског истока и Африке.

Сада се њима придружила и Мађарска пошто је у великој мери промењена рута доласка миграната, који уместо преко Средоземља све чешће долазе у ЕУ преко западног Балкана.

ПУСИЋ:ХРВАТСКА ЈЕ ПРОТИВ ОГРАДА НА ГРАНИЦАМА

Хрватска се противи подизању ограда на границама, изјавила је данас шефица хрватске дипломатије Весна Пусић, реагујући на најаву мађарске владе да ће и на граници с Хрватском подићи ограду, ако и с те стране почне навала миграната.

„Ми смо апсолутно против подизања граница. Свака земља има право да одлучи шта жели и да се затвори ако хоће, али Хрватска се сигурно неће затварати у ограде. Што се мађарске најаве тиче, ако добро разумем, то је засад само идеја која би се реализовала ако мигранти крену и преко те границе, а то у овом тренутку није на дневном реду“, рекла је Пусићева.

Европска унија покушава да договори свеобухватан приступ према мигрантској кризи, који би укључио и уску сарадњу са земаљама које нису чланице ЕУ, али су кандидати за чланство, као што су Турска, Македонија и Србија, рекла је Пусићева.

„Треба разликовати земље транзита преко којих избеглице само пролазе и коначни циљ избеглица, јер велики број њих жели да оде у Немачку, Шведску и друге скандинавске земље. Без обзира на избегличку кризу у Мађарској и неким другим земљама, то нису земље у којима избеглице желе да остану и ЕУ ће тај проблем морати да стави на дневни ред“, поручила је Пусићева.

Она је додала да су шефови дипломатија на састанку у Луксембургу покушали да утврде и у којој је мери у актуелној кризи реч о економским мигрантима, а у којој о избеглицама од рата, пренела је Хина.

Пусићева је нагласила да Хрватска учествује у подели одговорности, укључујући и слање два брода у спасилачке операције на Средоземном мору, као и да је у првој подели одговорности за збрињавање прихватила 550 људи, што је више него што би јој припадало с обзиром на величину и економску снагу.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:565909-Пусић-Хрватска-је-против-ограда-на-границама-треба-да-прими-1-064-избеглице

Прочитај без интернета:
0 гласовa