• Међународни систем односа је у стању полухаоса и пролази кроз преформатирање. То смо већ имали са Наполеоном и Бизмарком и у свом агресивном облику је изазвало два светска рата. Данашње преформатирање је на нивоу конфликта, али верујем да ћемо сада због нуклеарног оружја избећи глобални рат
  • Западна превласт је трајала од уједињења две Немачке до маја 2001. када је млађи Буш рекао да су САД победиле у Ираку, али се показало да су у политичком смислу  изгубиле. Од тада улазимо у ову кризну фазу
  • Бомбардовање Београда било је покушај Запада да војнополитичким методама уједини Европу око себе и да то постане неприступачна тврђава за ривале САД који могу да се појаве у 21. веку
  • Београд се није придружио санкцијама према Русији и сада јој Запад шаље сигнал преко резолуције о Сребреници, да јој покаже да има механизме за ударац на Србију. Ако се призна да је у Сребреници био геноцид, онда се пристаје и да је Запад 1999. исправно поступио, а да јеодвајање Косова исправно и да оно може да буде члан УН или ЕУ
  • Русија је схватила да може да буде део Запада само ако националну идеологију заменимо западном интернационалном идеологијом, а да ће је то претворити у подређену државу која ће се распасти као вишенационална као Југославија

        ШЕФ Одбора за иностране послове Државне Думе Aлексеј Пушков, другог дана своје посете Србији,  одржао је предавање у београдској „Карић фондацији“.

        Ту је, говорећи о руској спољној политици, детаљно објаснио у каквој се геополитичкој равни налазе Запад и Исток, где Запад човечанству нуди и намеће свој имиџ о добром животу, док се стварни раст и прогрес налазе на Истоку.

        Савет Пушкова Србији био је да „не ставља сва јаја у једну корпу“ и да води рачуна да ли ЕУ интеграције помажу реализацији њених националних интереса, или ЕУ „ради“ за наднационалне интересе.

        У једночасовном излагању, Пушков је говорио о NATO пакту, ММФ, Украјини, Грчкој, генези руско-америчких односа и прогнози њихове будућности.

        Русија и САД су, како је истакао, ушле у циклус  захлађења које ће дуго трајати, а промена тог стања могла би да се деси само ако би две земље нашле трећег – заједничког противника.

       „Међународни систем односа је у стању полухаоса и пролази кроз преформатирање. То смо већ имали са Наполеоном и Бизмарком и у свом агресивном облику је изазвало два светска рата. Данашње преформатирање је на нивоу конфликта и верујем да ћемо сада због нуклеарног оружја избећи глобални рат. Само преформатирање је почело распадом СССР-а, јачањем САД и NATOкоји су изгубили совјетску противтежу, али се сада на истоку формирају нови центри економске моћи. Западна превласт је трајала од уједињења две Немачке до маја 2001.када је млађи Буш рекао да су САД победиле у Ираку, па се показало да су у политичком смислу  изгубиле. Од тада улазимо у ову кризну фазу“, истакао је Пушков и највио стварање нових центара моћи.

        Ту пре свега мисли на Русију „која се вратила својој традиционалној политици међународног суверенитета“ и на Кину и Индију – односно на групу БРИКС који јача и у економском, што значи и у политичком смислу, и која је изнедрила Шангајску банку за развој.

        БДП САД показује тенденцију пада док Индија, Кина и друге источне економије незаустављиво расту. САД то покушавају да зауставе војно-политичким методама (при чему поседују базе од Канаде до Јапана), информационим и финансијским (при чему су западне берзе још водеће, али расте шангајска).

       „Западна цивилизација нуди привид тј. имиџ да је Запад уређено друштво са добрим животом, али не знам зашто нико не узима за пример живота у Европи – Грчку, него сви говоре о Шведској.

        Слика о Западу се мења због агресије и војне силе коју примењује, а промена је почела да се дешава од бомбардовања Југославије.

        Бомбардовање Београда је био покушај Запада да војнополитичким методама уједини Европу око себе и да то постане неприступачна тврђава за ривале САД који могу да се појаве у 21. веку.

        Делимично су у томе и успели јер су проширили NATO, али су имали и катастрофе: сукоб уNATO због рата у Ираку, затим случај Либије која је од уређене државе постала диктатура и црна рупа, подршком исламистичким радикалним снагама у Сирији и Ираку је створена Исламска Држава која може да се окрене против оних који су је подржавали у првој фази, а сада треба да дође и у јужну Европу. То су њихови планови.

        Круг је затворен. То су њихове игре са екстремистичким организацијама, са свргавањима режима. Али, то може да се врати као бумеранг“, рекао је Пушков.

        Говорећи о Украјини, Пушков је истакао да није успео покушај Запада да изолује Русију, напротив, земље БРИКС-а су подржале Русију. И управо је Украјина то место слома неограничене западне експанзије, закључио је Пушков.

        У наставку је указао да је улазак Крима у Украјину био лична воља Хрушчова, а не народа. „Зашто онда Запад нервозно реагује на повратак Крима у Русију, вољом народа? Па зато што је Русија показала да постоји граница експанзије и сукоб у Украјини је постао отворен. Они који у Европском Парламенту говоре о кршењу међународног права, где су били када је NATOбомбардовао Србију, Либију, током окупације Ирака, када су одвојили Косово од Србије? Путин је питао: где им је било међународно право током двадесет година? Он је показао да Русија неће да игра по правилима Запада – и у томе је проблем“, казао је Пушков.

        Против Русије се, према његовим речима, води вештачка кампања да је Русија опасност по безбедност Запада: украјинска криза се проглашава за опасност по европске земље, што је апсурдно јер је та криза локална и говори се да Русија држи војску на граници са NATO, а Русија само држи војску на сопственој територији – којој се NATO сам примакао!

        Плашећи свет Русијом, САД шире NATO подршку, а G7 су претворили у клуб пријатеља САД који има улогу да притиска Русију (као када су притисли Путина да прихвати ситуацију у Сирији, а када је то одбио – десила се Украјина).

        Када бисмо говорили о позиву G7 да се Русија врати, требало би да ту буде и Кина да би се говорило о озбиљном међународном формату, а не о повратку на старо, указао је Пушков и оценио да „Запад није спреман на такав корак јер не жели да изгуби улогу лидера, али ће то ипак морати“.

        Говорећи о кризи у односима Русије и Запада, оценио је да је то дугорочна ствар, јер после распада СССР-а Запад није понудио Русији никакав статус који би јој гарантовао и безбедност и суверенитет.

       „Русија поседује нуклеарно оружје. Шта ће њој чланство у NATO или ЕУ? Уосталом, чули смо да нема проширења ЕУ у наредних 10 година, јер немају снаге за то. Модел ЕУ је био добар јер су богате земље шириле своје тржиште, а сиромашне добијале бољи стандард. Богате земље ЕУ не могу да издрже улазак још сиромашних. ЕУ још ради на имиџу благостања, али то је далеко од реалности. Даље, учешће у NATO је немогуће, јер не могу бити два центра моћи (Вашингтон и Москва).

        Ако би Русија била у NATO, САД би јој обезбеђивала безбедност у случају конфликта са Кином, а ни та ситуација није прихватљива. Стога, Русија развија друге облике сарадње: БРИКС, Шангајску организацију за сарадњу, развијамо односе са Ираном и Мексиком и Евроазијски савез као врло перспективну организацију“, указао је Пушков и у том контексту похвалио као „веома исправно“ што Србија не ставља „сва јаја у једну корпу“.

        Србија, према Пушкову, има двосмерност спољне политике, јер „поставља задатак зближавања са ЕУ, али истовремено подржава односе са Русијом“.

        Говорећи о стању у ЕУ, он је указао да су земље почеле да уочавају мане те организације  (Грчка отворено тражи помоћ Русије), а да није било утицаја САД, ЕУ би већ променила однос према санкцијама које је увела Русији. Зато свака земља треба да утврди сопствени баланс у спољној политици.

       „Србија се није придружила санкцијама према Русији и сада јој Запад шаље сигнал преко резолуције о Сребреници, да јој покаже да има механизме за ударац на Србију. Влада Србије је заузела храбар и исправан став и резолуција је реаговање на то“, рекао је Пушков одговарајући на прво питање новинара о британском нацрту резолуције о Сребреници. Још је додао да је реч о питању историје: ако признајемо да је у Сребреници био геноцид, онда испада да је Запад 1999. исправно поступио и управо је то та историја која треба да легитимише садашњу политику, онда је одвајање Косова исправно, оно може да буде члан УН или ЕУ.

       „Наравно, питање је зашто се о другим случајевима не доносе резолуције. То, као прво, није био геноцид, а као друго, Запад толико узима за право да он одређује шта је злочин а шта не, али то неће бити прихваћено у међународној заједници ван граница западне алијансе. Када им кажем да они нису цео свет, они кажу да су бољи део света. А то је политички расизам“, додао је Пушков.

        Говорећи о ММФ-у , рекао је да су Кина, Индија и Бразил више пута слале писмо и тражиле већу улогу у тој организацији, али је амерички Конгрес то блокирао. Међутим, то не значи да се то у перспективи неће променити, па ће Конгрес морати да уважи нови однос снага. Поменуте земље јачају своје валуте као антитежу долару, формирају се алтернативне структуре (као Азијска банка за развој у којој учествују и Велика Британија, Немачка и Француска против воље САД) а то ће довести до конфликта.

        Упитан – да ли је Русија држава или цивилизација – рекао је да је она обоје и да са Европом нема само војнополитичке разлике, већ да руска цивилизација има православни карактер што је чини другачијом од европске.

        Европа доживљава етапу антихришћанске револуције са обнављањем паганских тенденција (нпр. легализација једнополних бракова, идеја посебног статуса за сексуалне мањине и сличо што у Русији никада неће бити прихваћено). Долазе нам људи из Европе који гледају у Русији чувара традиционалних хришћанских вредности којима се не свиђају нове вредности европске цивилизације , односно обнова паганства, указао је Пушков.

        Свака држава која је потпуно зависна од једног центра – губи, јер нема могућност да маневрише. Србија је у таквом региону да би било чудно да изазива ЕУ, а да јој нису интересантне земље као Египат. Али треба видети са којом Европом је то зближавање, јер ту постоје различите Европе: ауторитарна федерација држава у којој све одлуке доноси Брисел. Против такве Европе већ наступа значајан део становништва самих европских држава. Грчка је отворен конфликт и побуна, али постоје и скривене побуне у Мађарској (јер је за европске стандарде безобразлук да је у Уставу написала да је брак заједница мушкарца и жене). Постоји и друга Европа, која је за такво уједињење земаља да оне сарађују тамо где се подударају њихови интереси , али исто тако задржавају велики део самосталности у доношењу одлука. Те две Европе су у конфликту.

        Ја сам присталица Европе националних држава, а не неприкосновеног одлучивања Брисела у коме се одлучује у кабинетима, па се то проглашава демократијом. Дакле, питање је која ће то бити Европа са којом се зближавате. Ако ће то бити Европа која гуши национално, онда треба добро да размислите. Ако то буде Европа националних држава која доприноси њиховом развоју, онда је то зближавање оправдано.

        На крају, говорећи о „мекој моћи“ и медијском присуству Русије у европским земљама, Пушков је указао на појачавање овог ангажмана, што није било могуће до пре пет или осам година, док Русија није одговорила на питање да ли може да буде део Запада. Схватили смо да можемо да будемо део Запада само ако националну идеологију заменимо западном интернационалном идеологијом, да ће нас то претворити у подређену државу која ће се распасти као вишенационална држава као Југославија (а наши амерички пријатељи су подржали сепаратисте у Чеченији).

        И пред Србијом је то питање, упозорио је Пушков.

         Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/puskov-ovaj-ciklus-zahladjenja-izmedju-rusije-i-sad-ce-dugo-trajati

Прочитај без интернета:
3 гласa