Београд – Напуне поштанско сандуче очас посла, а потребно је много рада да бисмо их платили. Наши рачуни за струју, воду, грејање, телефоне, интернет… нижи су него у комшилуку, али то није нека утеха. Недавно истраживање је показало да су међу европским земљама, режије најскупље у Словенији, које их месечно коштају 213 евра. И у Хрватској су папрене и износе 208 евра. У нашој земљи просечни трошак за комуналије је 150 евра. Али, када упоредимо њихове издатке са просечним зарадама, међутим, Србија озбиљно предњачи. Нама рачуни узму више од 40 одсто просечних плата, Хрватима је тај издатак 23 одсто, а Словенцима одузме тек 20 одсто месечних зарада.

Да би подмирио своје рачуне житељи „лијепе њихове“ раде 38 сати, становници Дежеле 32 сата, а грађанин Србије више него дупло – 68 сати. А, поређење са житељом Хелсинкија, који ради тек пет сати да би платио режије, поражавајуће је за све у окружењу.

Већини запослених у Србији, међутим, потребно је много више радних сати да би платили своје комуналне трошкове, јер тек трећина достигне просек плата, који је према последњој рачуници У Србији износио 43.000 динара. Тако је највећем броју радника потребно и више од просечних 41 одсто за режије. Тај месечни трошак у нашој земљи просечно износи укупно 18.000 динара, што је према тренутном курсу из мењачница око 150 евра. На уплатницама за грејање, воду,одношење смећа месечно стигне просечно 8.000 динара, струју просечно плаћамо 4.000, фиксни телефон 1.500, а мобилни 2.000 динара. На то треба додати и просек за кабловску и интернет од 2.500 динара.

Званична статистика у Србији, међутим, каже да за режије трошимо мање. Грађани на југу Србије имају најниже рачуне и за комуналне услуге одвјајају тек 6.900 динара. Највећи трошак имају они који живе у Шумадији и западној Србији – 11.576 динара. Према статистици, за режије одвајамо од 16 до 18 одсто укупних примања породице, која су према последњим анализама износила 59.174 динара.

„Са својом платом уклапам се у неки просек, али то није нека утеха“, каже Маријан П. из Новог Сада.

„Плаћам прво оно без чега се не може – струју и гас. Често ми искључују и интернет и телефон, али то није од животне важности. Када морате да платите и кредит за стан, ништа вам не остаје. Буквално ништа. Једна плата оде на кредите и режије, а друга на храну.“

Вера Вида, председница Центра за потрошаче Србије, каже да су потрошачи у Србији сваке године све су сиромашнији.

„Оно што се помера само су цене, пре свега поскупљење станарине, грејања, а и сада имамо најаву раста цена струје“, каже Вида.

„Никако не можемо да се поредимо са земљама које су у ЕУ, јер су њихове плате много више него што су у Србији. Приче да рецимо плаћамо најјефтинију струју у региону слаба је утеха грађанима. Цене мери то колико ми од наших плата можемо да купимо. Колико киловата може да подмири нечија плата? Ако ћемо у ЕУ, држава мора да омогући грађанима пристојан и нормалан живот који имају потрошачи у ЕУ, где ће на храну и режије одлазити трећина примања, а не као сада у Србији готово цела плата.“

У Мрежи за пословну сарадњу сматрају да су комуналне услуге у Србији скупе за грађанина са просечном платом, а да је то све последица монополског положаја појединих републичких јавних и локалних јавно-комуналних предузећа.

„Држава и локалне самоуправе се беспотребно мешају у читав низ услуга које у другим земљама ЕУ обављају искључиво приватне фирме“, каже Драгољуб Рајић, консултант у Мрежи.

„Последица таквог приступа је да та предузећа имају огроман број запослених, а онда грађани плаћају скупе услуге да би се из тог прилива обезбедиле њихове плате. У значајном броју јавно-комуналних предузећа у Београду плате су двоструко веће од републичког просека, чак и после смањења од 10 одсто.“

У овоме, додаје Рајић, предњаче „Београдске пијаце“ и „Инфостан“, где су зараде у просеку, после смањења између 75.000 и 92.000 динара, затим ту су „Паркинг-сервис“, јавно осветљење и електране са 72.000 до 83.000 динара, а у већини осталих јавних предузећа зараде су између 65.000 и 75.000 динара. То је опет за просечно 45 одсто више него у привреди Града Београда. Слично је и у Новом Саду и другим већим градовима, где је овај однос између 30 и 60 одсто виши него у привреди.

„Привреда плаћа услугу одношења смећа безмало троструко више него грађани, што представља рекет Градске чистоће незамислив у европским земљама“, тврди Рајић.

„Нису само њихове услуге папрене, него и њихове таксе које наплаћују. Тако на пример „Београдске пијаце“ да би обезбедиле приходе за високе зараде својих запослених, имају највеће цене закупа тезги у Србији. Управо зато грађани Београда на зеленим пијацима имају знато скупље поврће, воће и остале пољопривредне производе. А слично је и у другим великим градовима.“

Рад на црно

Економиста Данило Шуковић каже да подаци где месечни рачуни „поједу добар део кућног прихода“ говоре о ниском стандарду грађана Србије. Међутим, треба имати у виду и фактор сиве економије, који у извесној мери ублажује ову сурову слику, јер је сива економија више заступљена у Србији него у земљама ЕУ.

„Већи су приходи од сиве економије у Србији него у земљама Европске уније, па би за толико ситуација могла бити повољнија него што су изнети подаци показали. У сваком случају, социјална ситуација у Србији је алармантна, и уколико у скорије време не дође до значајнијег и дугорочнијег економског раста, сиромаштво ће постати највећи друштвени проблем“, додаје Шуковић.

Примања и поређења

Србија је, према многим истраживањима, једна од најјефтинијих земаља за живот. Већина тих истраживања, међутим, у обзир не узима просечна примања, већ само разлике у ценама намирница, превоза, услуга у ресторанима, као и трошкова за струју, воду и остале комуналије у различитим земљама. Такво поређење цена показује да је Србија са већином других земаља у окружењу међу јефтинијим земљама за живот. Најјефтинија је Македонија, а најскупља Словенија.

Д. Маринковић М. Спасенов / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/racuni-pojedu-40-odsto-srpske-plate/

1 глас