Прва заједничка војна вежба са земљама чланицама НАТО-а која ће бити одржана на територији Србије планирана је за октобар идуће године и могла би представљати политички искорак у сарадњи са Северноатланском алијансом. Иако се Србија до данас у великој мери ускладила са НАТО стандардима, уз инсистирање војне неутралности, војна сарадња са Русијом и даље се у јавности много више потенцира.

 

 

После више од 20 војних вежби у којима је, под окриљем НАТО програма Партнерство за мир, учествовала углавном као посматрач, вежба „РЕГЕX 18“ биће по први пут одржана на територији Србије. Такав план потврђен је за РСЕ у Министарству одбране. Иако одговор на питања о детаљима вежбе нисмо добили, спољнополитички коментатор Бошко Јакшић оцењује да би ово могла бити прилика да Београд у политичком смислу покрене тему НАТО-а.

Бошко Јакшић: Могла би да буде добра прилика да Србија покаже да НАТО није неко страшило

„Али, говорим у кондиционалу. Могла би да буде добра прилика да Србија покаже да НАТО није неко страшило, да подсети рецимо на ИПАП споразум и домете те сарадње, преспективе евроинтеграција, које не морају, али и могу да буду везане за НАТО. Дакле, мислим да је то добра вест, али плашим се да ће са политичког становишта остати неупотребљена“, каже Јакшић.

Основни разлог за то не би требало тражити у страху од губљења подршке Москве, колико у анимозитету који према НАТО-у, потпомогнутим политичким порукама, влада у добром делу јавности у Србији, због двоипомесечне интервенције Алијансе 1999. године.

“Русија користи тешку артиљерију да би на све начине одвратила земље од пута ка НАТО-у и руска пропаганда је у томе неупоредиво ефикаснија од српске која би, ако се већ држи позиција војне неутралности, требало да поштује тај баланс и да истиче предности и мане и једних и других, а не да се плашимо да било шта позитивно кажемо о НАТО-у”, додаје Јакшић.

Клацкалица са НАТО и Русијом

Док истрајава на војној неутралности и клацкалици сарадње са НАТО-ом кроз Партнерство за мир са једне и Русијом са друге стране, активности са “традиционално пријатељском” Москвом, иако их је вишеструко мање него са чланицама Алијансе, остају мање познате јавности.

Напоменимо да су припадници Војске Србије у суботу отпутовали за Русију како би учествовали на тактичкој вежби са бојним гађањем Западног војног округа Оружаних снага Руске Федерације. Вежбе ће се изводити до 11. августа на полигону „Кириловски“, у Виборском рејону Лењинградске војне области, најавило је Министарство одбране Србије.

О донацијама чланица НАТО се не говори

Војне вежбе и набавка оружја од Русије, рекламирају се као по земљу изузетно повољне, док се о износу донација које пристижу из држава чланица НАТО се не говори.

„И многе заједничке активности са Русијом нису класичне војне вежбе. Ту се могу убројати активности у којима је пре свега реч о подизању морала, показивању наоружања и спремности припадника војске, пре него унапређењу способности војске”, наводи Катарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику.

Зашто Вучић толерише Вулина

На овој су линији и политичке поруке. Председник Србије Александар Вучић ублажио је став који је према НАТО-у имао као генерални секретар Српске радиклане странке, са којом се разишао 2008. године. Ипак, на чело Министарства одбране, пошто је Вучић напустио премијерско место, нова премијерка Ана Брнабић (којој је Вучић поверио мандат за састав Владе) поставила је Александра Вулина, оштрог противника НАТО-а, који је Алијансу више пута назвао „злом“.

„Вучић да би балансирао, то пушта. И вероватно када оде у Вашингтон или Брисел каже – морам да га толеришем да бих одржао баланс и изашао у сусрет јавном расположењу у Србији које је такво какво јесте“, оцењује Бошко Јакшић.

У исто време, војска на чијем је челу активно сарађује са НАТО-ом. Иако званично тврди да не жели да буде део тог савеза, Србија је 2006. приступила Програму Партнерство за мир, а у јануару 2015. године потписан је индивидуални партнерски акциони план са НАТО.До данас се Србија, према речима Катарине Ђокић, у великој мери ускладила са НАТО стандардима.

“На пример, када је реч о наоружању и војној опреми, Србија је усвојила НАТО систем кодификације, што значи да делови наоружања и војне опреме добијају ознаке у складу са НАТО стандардима што је потенцијално добро и за наменску индустрију, будући да су њихови производи сада укључени у НАТО базу наоружања и да потенцијални наручиоци могу да их виде. Такође су, колико ми је познато, примењени стандарди када је реч о формацијским местима и када је реч о образовању”, каже Катарина Ђокић.

У међувремену, све земље у окружењу постале су чланице или су на путу да буду део НАТО савеза.

“Сарадња Србије са НАТО-ом напредује, али напредује некако потмуло, углавном ван очију јавности зато што се политичари плаше одјека када се помене НАТО јер је направљена атмосфера у којој ако кажете да сте за НАТО ви сте издајник, ако кажете да сте за Русију, ви сте патриота”, наводи Бошко Јакшић.

За разлику од питања Косова, о ком председник Србије отвара унутрашњи дијалог, евентуално преиспитивање војне неутралности и кретања Србије ка НАТО савезу за сада није на дневном реду.

(Радио Слободна Европа)

www.nspm.rs/hronika/radio-slobodna-evropa-prva-nato-vojna-vezba-na-teritoriji-srbije-planirana-je-za-oktobar-iduce-godine.html

 

1 глас