Вашингтон – Догађаји у Фергусону, Балтимору и Чарлстону појачали су уверење да расизам остаје дубоко укорењен у америчком друштву. Црнци су жртве више од 66 одсто расистичких злочина, према подацима америчког Федералног истражног бироа (ФБИ).

Избор Барака Обаме на чело државе није ништа променио. Нове странице се исписују у дугој историји расног насиља у САД.

Убиство у Чарлстону

Белац Дилан Руф (21) убио је 17. јуна девет особа у цркви у Чарлстону, у Јужној Каролини. Верски представници у овом граду назвали су злочин расистичким. Методистичка црква у којој се догодио масакр једна је од најстаријих и најважнијих црначких цркава у САД, симбол борбе за људска права. Пастор цркве, који је убијен у нападу, део је ове традиције. Пред смрт се залагао за доношење закона по ком би полицајци били обавезни да носе камере на униформама.

2669962

Демонстрације у Балтимору 2015.

Хиљаде људи је захтевало правду на улицама Балтимора након што је шест полицајаца оптужено за смрт Афроамериканца Фредија Греја (25) који је умро 19. априла у полицијском притвору од тешких повреда кичме. Његова смрт је изазвала провалу насиља и пљачки на улицама Балтимора. Рањено је петнаест полицајаца и ухапшено десетине људи, што је био повод за увођења полицијског часа. У помоћ је призвано више хиљада припадника Националне гарде који су повучени недељу дана касније.

Нереди у Фергусону 2014.

Убиство црног тинејџера Мајкла Брауна изазвало је прошлог лета нереде у Фергусону, у држави Мисури. На њега је пуцао бели полицајац, Дарен Вилсон (28). Убиство је покренуло талас демонстрација које су се претвориле у жестоке окршаје са полицијом. Полицијске снаге су оптужене за прекомерну употребу силе и коришћење војних тактика и опреме у разбијању демонстрација. Полицајац који је убио тинејџера у марту је ослобођен оптужби за кршење грађанских права, након што је пресуђено да је пуцао у самоодбрани.

Марш милиона у Вашингтону 1995.

Стотине хиљада Афроамериканаца се окупило у Вашингтону у октобру 1995. године на једним од највећих демонстрација у главном граду САД са циљем да се привуче пажња на положај црнаца у америчком друштву. Марш милиона је одржан у јеку „рата против дроге“ у коме су на мети били Афроамериканци. Непропорционално велики број црнаца у односу на белце је завршио у затвору. До 2000. године, више Афроамериканаца је било у затвору него у средњој школи.

2671177

Нереди у Лос Анђелесу 1992.

Жестоки нереди су избили у Лос Анђелесу након бруталног пребијања Роднија Кинга, црнца кога је полицијска патрола зауставила на ауто-путу због прекорачења брзине. Снимак сцене у којој га полицајци извлаче из кола и туку обишао је свет и изазвао бес Афроамериканаца који су изашли на улице калифорнијског града бунећи се против расне дискриминације и полицијског малтретирања. Четири полицајца су на суђењу ослобођени оптужби, што је довело до нових демонстрација у којима је погинуло 55 особа, око 2.300 рањено, а више од хиљаду кућа је спаљено.

Протести у Алабами 1965.

Грађански протести у Алабами на југу САД, који су угушени у крви у марту 1965. године, натерали су председника Линдона Џонсона да затражи од Сената да донесе Закон о праву гласа, који је усвојен неколико месеци касније. Овај закон је уклонио препреке за црнце да гласају, као што је обавеза да донесу потврду о плаћеном порезу и прођу тест знања, због чега многи нису излазили на бирачка места.

Марш на Вашингтон, 1963.

У пролеће 1963. године организовани су мирни протести против расне сегрегације у Бирмингему, у Алабами, које је полиција брутално угушила. Мартин Лутер Кинг, један од вођа покрета, завршио је у затвору. Неколико месеци касније, на демонстрацијама у Вашингтону 28. августа 1963. године, одржао је чувени говор „Ја имам сан“ пред скупом од 250.000 људи који су захтевали укидање расне сегрегације и једнака права за црнце и белце. Већ наредног месеца су на цркве у Алабами бачене бомбе. Припадници Кју клукс клана су организовали линчовања црнаца и паљење њихових цркава како би спречили процес интеграције.

2672141

Роза Паркс и бојкот аутобуса у Монтгомерију 1955.

Борци за грађанска права на челу са Мартином Лутером Кингом организовали су једногодишњи бојкот аутобуса у Монтгомерију, Алабама, након хапшења Розе Паркс која је одбила да уступи место белцу у складу са прописима који су важили у то време. Учинак бојкота је био далекосежан јер су црнци представљали 70 одсто корисника аутобуса у овој држави на југу САД. Кинг је ухапшен и осуђен, али је Врховни суд наредне године донео одлуку да сегрегацију у аутобусима прогласи неуставном.

Закони Џима Кроуа

Ови закони који су донети између 1876. и 1965. озаконили су сегрегацију која је била на снази у школама, на јавним местима и у саобраћају на југу САД. Врховни суд у Вашингтону је 1896. године усвојио доктрину „одвојени али једнаки“ пред законом која је ову политику учинила уставном.

Највиши судски орган САД је тек 1954. године укинуо сегрегацију у јавним школама. Борба за грађанска права је довела до укидања осталих одредби из закона Џима Кроуа и доношења Закона о грађанским правима 1964. и Закона о праву гласа из 1965. којима је укинута расна сегрегација.

Ана Оташевић / Спутник.рс

www.vaseljenska.com/svet/rasno-nasilje-u-sad-od-roze-parks-do-ubistva-u-carlstonu-foto-i-video/

Прочитај без интернета:
0 гласовa