Бањалука – Јесу ли западне земље, с једне стране, и Русија, с друге, једине велике силе које многи виде као ривале у надметању за утицај на БиХ или, како се то све чешће може чути, испод радара пролази неприметан раст утицаја и неких других држава, најпре исламских, које то раде мање сензационално, али не мање „успешно”.

 

 

(Фото: Thinkstock)

         (Фото: Thinkstock)

Па су забринуле и саму Европу у чијем се дворишту налази БиХ.

Упоредо са устаљеним полемикама, омиљеним ушима јавности јер су обојене интригантним ривалитетом Америке и Русије, све се учесталије многи брину и због позиционирања Турске и Саудијске Арабије у региону, а посебно у БиХ.

У земљи која на врху поретка има високог представника, који у управљању и дириговању процесима сарађује са Саветом за спровођење мира, у ком седе представници великих држава, на раст утицаја Турске и Арабије, и следствено слабљење утицаја ЕУ на регион, упозорава и министар одбране Аустрије Ханс Петер Доскоцил.

У интервјуу немачком дневнику „Велт”, Доскоцил је чак препознао да је ту реч о „прикривеној исламизацији”. Апеловао је стога на Немачку и друге државе да повећају своје ангажовање у региону.

„Видимо исламизацију на Балкану од које нас подилазе жмарци”, грми овај утицајни политичар и додаје да је такав развој ситуације „врло забрињавајући”. Верује да Турска покушава да инвестицијама или реновирањем џамија у Бањалуци, Сарајеву, Призрену и Приштини прошири свој политички утицај.

„Били смо овде, сада смо овде и остајемо овде”, говорио је у име 70 милиона Турака бивши турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу, на отварању Ферхадије у Бањалуци средином минуле године.

Ма колико замагљена остајала забринутост због куповине земље око Сарајева од стране Арапа, извесно је да у некој мери таквих појава заиста има, а поједини званичници, чак и они из реда бошњачког народа брину да је то постало „масовна појава”. Међу њима и политичар Фахрудин Радончић, бивши министар безбедности БиХ, који је рекао како неко „може неко досељавати Арапе, омогућавати куповину кућа у нади да ће то легализовати као наталитетску политику, не би ли се неки учинили мањином” или „гурати Ердогана и од себе правити вазала”.

Безбедносно интересантна џамија краља Фахда у Сарајеву, изграђена новцем Саудијске Арабије, један је у низу доказа којим заговарачи таквих тврдњи поткрепљују тезе, уз повремене бомбастичне медијске процене како по БиХ „вршља хиљаде агената исламских земаља”.

Уз познате опасности од тероризма, кроз заживело ширење идеологије вехабизма и радикално изучавање ислама по селима у Федерацији БиХ. Није можда сасвим искључено ни то да су и претње о упливу Турске и Арабије такође срачунате с неким циљем и пратећим интересима, па су можда и преувеличане, у једнакој мери колико је могуће и то да су ствари уистину отишле предалеко – док су у европским земљама били заокупљени Србима као јединим проблемом у БиХ.

Све док опасности нису дошле и пред врата саме Европе. Циници би могли приметити – онако како је и француски филозоф и академик Ален Финкелкрот био опседнут Србима који током рата „обрезују муслимане”, не видевши у то време и то да су први одреди Ал Каиде секли главе српским цивилима по БиХ. Све док опасности од тероризма нису закуцала и на врата Француске, када је до те мере окренуо плочу, да је почео цитирати и Мишела Уелбека из „Покоравања”, дела у ком је француски писац изнео подробну фикцију „исламизације Европе”, па је Финкелрот у Сарајеву, које је током рата здушно бранио у политичком смислу, проглашен „исламофобом”.

Да у Европи има забринутости, индиректно је потврдио и Кристијан Хелбах, комесар МСП Немачке, рекавши недавно за „Независне” да је БиХ питање које је веома важно за нашу властиту унутрашњу безбедност: „Имамо непосредно на нашој граници слабе државе које могу постати плодно тло за организовани криминал и екстремистичке покрете.”

А да Европа брине, па због тога можда и мења приоритете и однос према БиХ, неки проналазе и у назнакама промене стратегије ЕУ у приступу овој земљи, међу њима и Младен Иванић, председавајући Председништва БиХ, који је пре неки дан подсетио како је раније сведочио ставовима појединих европских дипломата који су говорили како после Хрватске десетлећима неће бити новог пријема.

То се, уверен је Иванић, приметно мења и појашњава: „После мигрантске кризе видели су шта Балкан значи. Видели су опасности и од нове мигрантске кризе одавде, не у ратовима, већ због одлазака људи. Зато сам им говорио – не будете ли ви присутни у БиХ, доћи ће неке друге земље и други утицаји, не мислим на Русију, већ рецимо Саудијску Арабију, Турску… И мислим да је та порука прихваћена.”

Младен Кременовић / Политика

www.vaseljenska.com/vesti-dana/raste-li-uticaj-turske-saudijske-arabije-u-bih/

2 гласa