Каква је судбина истрага koје се воде о злочинима припадника хрватске војске на простору БиХ? Милорад Којић: Већ 18 месеци Тужилаштво нема приступ архивама у Хрватској

 Масовне гробнице на подручју Мркоњић Града

 

Већ 18 месеци траје забрана Владе Хрватске према Тужилаштву БиХ која се односи на приступ ратним архивама. Ову одлуку је донео 2. јуна 2015. тадашњи премијер Зоран Милановић јер је тада поручено из Хрватске да они не желе да помажу подизању оптужница против Хрвата.

Одлука је и даље активна и тужиоци БиХ који раде на предметима ратних злочина могу да забораве на приступ ратним архивама у Хрватској. Ово се одражава на истраге правосудних институција БиХ против припадника хрватске војске због почињених ратних злочина на почетку рата над Србима у Посавини и на крају рата 1995. године када су почињени монструозни злочини над Србима у западнокрајишким општинама у акцијама “Маестрал” и “Јужни потез”, каже за “Новости” Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС.

– На стотине Срба је убијено од стране хрватске војске, а нико за то није одговарао. Хрватска је одлуком да забрани приступ архивама Тужилаштву БиХ наставила да штити злочинце из реда хрватског народа – каже Којић.

Он додаје да је недопустиво да већ 18 месеци Тужилаштво БиХ нема никаквог приступа ратним архивама у Хрватској, како би комплетирали оптужнице за ратне злочине.

– Још 2013. године тужилаштва БиХ и Хрватске су потписала споразум о сарадњи, али је то остало мртво слово на папиру. Чим су се отвориле истраге и почело радити, Хрватска се умешала у рад правосуђа БиХ. Тако да ни две деценије од завршетка рата немамо ни у БиХ ни у Хрватској оптужнице за ратне злочине хрватске војске на подручју БиХ. Жртве су Срби, а питам се да ли би Тужилаштво БиХ било немо да се ради о жртвама из реда бошњачког народа – каже Којић.

Он појашњава да је приступ архивама битан јер осим материјалних доказа који већ постоје у институцијма РС и БиХ, за склапање потпуне слике и оптужнице потребна је и документација из архива у Хрватској.

– На ово све ћути и Европска унија чија је чланица Хрватска и то је веома индикативно, поручио је Којић.

Из Тужилаштва БиХ о овом проблему не желе јавно да говоре. На питања “Новости”, да ли има помака у сарадњи и да ли ће доћи до скидања забране приступа ратним архивама у Хрватској, тужиоцима из БиХ, из Тужилаштва БиХ је стигао одговор: без коментара!

Иначе, најмонструозније злочне припадници хрватске војске починили су на почетку рата на подручју Посавине, али и 1995. године. Највеће гробнице нађене су на подручју Мркоњић Града. У једној је био 181 Србин, а у другима 176. Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова. За то нико није одговарао пред правосуђем БиХ.

ХРВАТИМА 208 ГОДИНА РОБИЈЕ, СРБИМА 1.646

Пред Судом БиХ до сада је правоснажно осуђено 165 особа, од чега је 111 српске, 32 бошњачке и 22 хрватске националности. Када је у питању висина правоснажно казне, Србима је изречено чак 1.646,5 година затвора (78 одсто). На другој страни Бошњацима је правоснажно изречено 257 (12,2 осто) и Хрватима 208 (9,8 процента) година затвора. У току су још поступци против 294 особе и то против 168 Срба, 79 Бошњака и 47 Хрвата.

Када је у питању националност жртава, треба истаћи да су пред Судом БиХ за злочине над Србима правоснажно осуђене 22 особе. Од тога је 15 Бошњака и седам Хрвата.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:641679-Ратне-архиве-и-даље-тајна

 

0 гласовa