Хрватски писац о односима Београда и Загреба, парламентарним изборима, бившој земљи, истини о којој пише а која му угрожава живот. Не знам шта овде очекује преостали живаљ, јер и ХДЗ и СДП могу у коалицију са Главашем. Живимо у страшном терору једноумља

ХРВАТСКИ писац, колумниста и сценариста Анте Томић доскора је успевао да оно о чему пише у новинама не загађује његове књиге. Онда је у неком тренутку схватио да у родној Далматинској загори није остало много сељака са којима је одрастао и о којима пише. Најлуђе је, како каже, што су се одселили у градове и постали господари туђих живота. Један од њих је Тома Поскок, главни јунак његовог романа „Величанствени Поскокови“, који је представио на овогодишњем Сајму књига у Београду.

Ти ликови из камењара постали су моћ – политичка и привредна власт. И нису безазлени, већ су опасни. Јунак мог романа је најбогатији човек у земљи – каже Томић за „Новости“. – Можда се неко препознаје у мојим ликовима, али трудио сам се да се одмакнем од стварних личности.

Пишете о спрези бизнисмена, политичара и црквених власти. Колико је та спрега погубна за истинске друштвене вредности?

- Та спрега је смрвила хрватско друштво. Због некаквих ситних интереса и похлепе уништене су друштвене вредности. Солидарност, које волим бар да се сећам, као да је сасвим ишчезла.

Може ли се, и како, тим погубним везама стати на пут?

- Мислим да су сви они у суштини слаби и безначајни људи који су заправо само у великој улози моћни. И зато су се уротили да задрже власт. Не мислим да је ико од њих посебно јак.

о Зашто сте у Сплиту, где живите, обележени као „четник“ мада и они који вас критикују знају да вам порекло није српско?

- Некако је разумљиво да чујем разна погрдна имена. Свашта ми људи добацују: Југословен, четник, комуниста… Зна да буде непријатно, али то је већ уобичајен репортоар. Трудим се да будем поштен према себи и да говорим истину. Некад смо слободније мислили и говорили, данас живимо у страшном терору једноумља, људи се којешта боје да кажу.

НАЦИОНАЛИСТИЧКА ХИСТЕРИЈАДА ли је велика Југославија, ипак, могла да преживи? Читава националистичка хистерија толико се била захуктала да нико није желео да је сачува. Националисти су се свесрдно трудили да све пропадне. Углавном смо за све сами криви, јер не мислим да је икоме у Америци и НАТО савезу посебно стало до Хрватске, као што не верујем да је икоме у Русији посебно стало до Србије.

Да ли сте, ипак, уплашени за свој живот због истине која многе жуља?

- Не, не бојим се, али понекад будем уморан. Пожелим да могу да живим у пристојнијој земљи, пристојнијем друштву, међу пристојнијим људима. Сигуран сам да ће страшни националисти који се хране националистичком мржњом сваке изборе све лакше добијати, зато што ће паметни отићи из Хрватске. Остаће само неписмени и необразовани који природно гласају за те манијаке.

У Хрватској су, уочи данашњих избора, леви кренули удесно, десни мало спорије улево. Томислав Карамарко или Зоран Милановић?

- Карамарко и ХДЗ су у благој предности и, по мом скромном суду, заправо су деснији него икад. Деснији него што је био Фрањо Туђман. Кренули су са врло тврдом националистичком реториком. То ме, искрено, испуњава зебњом. И не само мене! Чињеница је да ће тесно победити ХДЗ, али ни ХДЗ и Карамарко, ни СДП и Милановић неће имати већину да направе владу. Биће важни гласови малих странака и националних мањина. Рецимо, биће важна три гласа која ће да освоји странка Бранимира Главаша. Оно што мене ужасава више од ичега је да ни ХДЗ, ни СДП неће бити гадљиво да, ако буду у прилици, уђу у коалицију са странком једног осуђеног хашког злочинца. То ми је горе од ичега!

РАЗБЕСНЕЋЕ МНОГЕСПРЕМАТЕ нови филм са Рајком Грлићем, шта је тема и докле сте стигли?
То је сумрачна прича са елементима чудног хумора. Зове се „Устав Републике Хрватске“, а игра Небојша Глоговац. Бави се односом Срба и Хрвата. Све се догађа у два стана између троје чудних људи. Појављују се некакви ликови који се воле облачити у женску одећу, усташе и Срби. Филм је на моменте тежак за гледање и сигуран сам да ће многе разбеснети. Пуно ће људи мрзети тај филм, али мени се то свиђа. Мислим да је добар.

Чему могу да се надају Срби у Хрватској ако победи ХДЗ? Да ли је националистичка реторика само предизборна прича?

- Не знам. Досад је то била само реторика, али најаве не звуче добро. Бојим се политичког реваншизма и једноумља. Ако Карамарко најављује промену назива Хрватског народног казалишта у Ријеци, а не само смену Оливера Фрљића који га води, какав ће тек став имати према другачијима!

За Хрватску кажете да је у социјалном, образовном, културном и технолошком смислу поражена земља, зашто?

- Не мислим да је буквално поражена, али имамо озбиљан проблем. Хрватска постоји 24 године. Сад је негде на половини времена колико је трајала СФРЈ, а нема ни десетину достигнућа које је имала та држава. Ни привредних, ни образовних, ни у здравству.

Зашто је сада тако?

- Говоримо да време социјализма није ваљало. У Хрватској, претпостављам да је ситуација слична и у Србији, деца иду у школе саграђене у време социјализма. Од тада у Хрватској није саграђена ниједна болница, не улажемо у технологију и образовање. Сада смо јако напредни. Живимо у капитализму, а нисмо урадили ништа спомена вредно. Све нове државе су инфериорне у односу на СФРЈ. То је застрашујуће и то ме брине. Недавно сам писао о кошаркашком клубу Југопластика, који је носио име фабрике која га је финансирала. Та фабрика је запошљавала шест хиљада људи. Знате ли сад неки комбинат који запошљава шест хиљада људи?! Тога више нема. Све је смрвљено у прах.

Шта повезује а шта раздваја Србе и Хрвате?

- Повезује нас исти језик који говоримо. Ми смо по свему слични. У време лудила око прославе годишњице „Олује“ рекао сам да Хрвати немају никог ближег од Срба и Срби ближег од Хрвата.

Зашто нам је онда потребан мали повод да се озбиљно завадимо?

- То је ваљда тако. Кад се мало разликујете, онда вам треба јако мало да полудите.

Да ли и данас, кад погледате снимке „Олује“, помислите да је и „један део вас отишао преко Босне на тракторима“, као што сте својевремено написали?

- Искрено ми је жао кад погледам празна српска села и куће које труну. И, мислим да је део нас отишао на тракторима и да смо неповратно осакаћени и као друштво и као народ.

Верујете ли у повратак Срба у Хрватску?

Не. Сад је касно. Требало је одмах реаговати. У међувремену су ти људи који су отишли направили неке животе у Србији или у Канади.

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:575740-Анте-Томић-Ратни-злочинац-ће-одлучивати-о-судбини-Срба-у-Хрватској

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ