Реалне пензије су од краја 2009. до половине 2015. умањене за 22 одсто, пише за Новости економиста Горан Николић.

Просечна „мировина“ у Хрватској маја 2015. износила је 352 евра, у Црној Гори 273 евра, у Македонији 205 евра, у Републици Српској 175 евра и у Федерацији БиХ 181 евро.

У државама Западне Европе просечне пензије су вишеструко веће него код нас. На пример, просечна пензија у Немачкој износи око 1.200 евра, у Француској 1.120, у Данској 774, а у Британији 825 евра, Индикативно је да је Грчка средином 2015. трошила чак 17,5% БДП на пензије, највише у Европи (имала је чак 2.650.000 пензионера, са просечном пензијом од око 700 евра). Просечна пензија у Грчкој већа је од просечне плате и на крају прошле године износила је 960 евра, док је у Србији тај износ био 200 евра, односно 23.553 динара, што је пет пута мање од просечне пензије грчких пензионера.

Више од 15% БДП на пензије трошиле су и Италија, Француска и Аустрија, док су Естонија, Ирска и Литванија имале најмање издатке за ту сврху (7,9%, 7,3% и 7.7% БДП). Од 2006. до 2012. број корисника пензија у ЕУ повећао се за 3,1% (тренд раста је констанан, иначе), а реални расходи за чак 13.3% (снажан раст је концентрисан између 2006. и 2009).

Српски пензионери су још и добро рангирани

Ако је за утеху, на Маурицијусу пензије су упола ниже од српских, тек 93 евра у просеку. Међутим, у односу на просечне плате, српски пензионери са 51одсто не стоје тако лоше.

Поред тога, треба узети у обзир и разне погодности за пензионере, као што су, на пример, делом бесплатна здравствена нега или јефтинији јавни превоз (у Јапану од 75. године живота сносите само десетину медицинских трошкова).

Наиме, гледано кроз удео у просечној плати, српски пензионери су још добро рангирани. У Републици Српској пензија је чинила тек две петине просечне плате, а у Федерацији БиХ тек нешто више (42%). Нешто су боље стајале Црна Гора и Македонија са 56%, односно 58% просечне плате.

Просечна „мировина“ у Хрватској маја 2015. чинила је око 46% просечне „плаће“. Код западних „сусједа“ осигураника је било 1.423.000, а прималаца пензија 1.224.000. Тај однос је сличан српском, јер се процењује да у Србији број осигураника износи нешто више од 1,9 милиона лица, док је број пензионера 1.740.000.

Услед замрзавања па смањења пензија учешће издатака на њих у БДП опада. Ове године се процењује на 12,6% БДП, што је већ испод просека ЕУ (13,3% БДП). Фискалном консолидацијом требало би да се тај удео обори на 11% БДП до 2017, односно 2018.

Због веома ниске запослености, систем финансирања пензија у Србији суочава се са бројним проблемима. Наиме, старење популације услед продужења очекиваног трајања живота (чему треба да се радујемо) неминовно подразумева све дуже примање пензије.

Наш систем се, практично, своди на тзв. проточни бојлер, где се пензије финансирају из текућих прихода, односно доприноса и буџетских трансфера. Пензиони фонд фактички на постоји, али ако је за утеху у већини земаља начин финансирања пензија је сличан нашем.

Недостаје други стуб осигурања

Пензијски систем у Србији састоји се од обавезног јавног пензијско-инвалидског осигурања и од добровољног приватног пензијског осигурања. Добровољно приватно пензијско осигурање подразумева да се доприноси за пензију уплаћују на индивидуалне штедне рачуне, а износ пензије зависи од висине уплата и камате која им се приписује. Накнада се, наравно, умањује за трошкове и добит администратора фонда (број осигураника износи близу 60.000).

Србија до сада није увела други стуб, а разлог су велика улагања и неизвесни резултати (искуства других земаља показују да је увођење другог стуба јако скупо).

gdeinvestirati.com/realna-srpska-penzija-manja-22-za-pet-godina/

Прочитај без интернета:
0 гласовa