Нацрт новог Устава биће завршен од краја 2017, бар кад је реч о одредбама које се односе правосуђе. С обзиром да ће променама вероватно да буде обухваћен и низ политичких питања, попут преамбуле о Косову или начина избора председника државе, мало је вероватно да ћемо се пре 2018. на референдуму изјашњавати о највишем правном акту.

Без сумње, увелико се касни са припремама за промену Устава. Уместо да се у ово време расправља о нацрту највишег правног акта, имајући у виду рокове на које смо се обавезали у преговорима са ЕУ (последњи квартал 2017), још нема ни нацрта текста који се односи на правосуђе, а нису почеле расправе ни о политичким питањима, којих ће, према сазнањима из Владе, засигурно бити.

Докле смо тачно стигли када је реч о промени Устава и на чему би све могло да се ради?

Независно правосуђе

Ова тачка једина мора да буде обухваћена нацртом новог Устава, јер смо се на то обавезали Акционим планом за поглавље 23 у преговорима са ЕУ. Реч је, заправо, о начину бирања чланова Врховног савета судства и Државног већа тужилаца, који, према захтеву из ЕУ, не би требало да буду бирани у Скупштини, како би се обезбедила пуна независност домаћег судства.

А шта је по том питању урађено? Још 2015. Радна група за анализу постојећег уставног оквира који се односи на правосуђе завршила је тај део посла и у овом тренутку води се јавна расправа о томе. Када се заврши тај део посла, представници цивилног сектора и сви заинтересовани за ту област могу послати своје предлоге на који начин треба да се обезбеди независност правосуђа, након чега ће Министарство правде да састави нацрт измена и упути га Венецијанској комисији.

– ЕУ нам неће замерити уколико не испоштујемо рок, који је предвиђен за промену Устава. Њима је важно да се са тим сагласи Венецијанска комисија – наводи наш извор.

Преамбула о Косову

Нико од Србије званично није затражио да избрише из Устава преамбулу о Косову, али су поруке послате незваничним каналима. Баш уочи најаве разговора о промени највишег правног акта, председник Србије Александар Вучић најавио је најшири дијалог о Косову и доношење стратешког плана за КиМ, односно „да Србија дефинише своја права и циљеве када је реч о покрајини, потребе Срба који живе на КиМ, али и да прихвати да о томе одлучују и косовски Албанци“.

 

То се у јавности протумачило као припрема за брисање или макар мењање преамбуле о јужној покрајини, што председник државе и Влада Србије не могу да ураде без подршке опозиције (потребна двотрећинска већина у Скупштини) и већине грађана који ће се о томе изјаснити на референдуму.

БРИСАЊЕ ПРЕАМБУЛЕ ИЛИ ПРОГЛАШЕЊЕ ОКУПАЦИЈЕ Пет могућих решења за Косово у новом Уставу
Разговори са представницима политичких странака, цивилним сектором и верским заједницама, према незваничним најавама, треба да почне овог месеца, али су се већ сада поједине опозиционе партије изјасниле да у томе неће учествовати.

Избор председника државе у парламенту

О овоме је први пут проговорио бивши шеф државе Томислав Николић, који је рекао да овлашћења која има нису у складу са легитимитетом који добија од грађана на изборима. Овде су две опције у игри: прва да се председник бира у Скупштини, а друга да добије већа овлашћења.

Већина странака опозиције пре нешто више од годину дана изјаснила се за избор шефа државе у парламенту, а чинило се да сличан став има и владајућа коалиција, па је деловало да око овог питања неће бити велике дискусије. Ипак, у последње време о томе се ћути, а у овом тренутку о томе није познат став председника Александра Вучића, као ни његове странке.

Смањење броја посланика и промена изборног система

Ова тема била је веома актуелна крајем 2015 године. Готово све владајуће странке – СНС, СПС, СДПС… – изјашњавале су се да треба смањити број посланика, а изнети су и конкретни предлози. Тако су напредњаци предлагали да у парламенту седи од 125 до 150 народних представника, демократе 180 – 200, Расим Љајић 150…

Лидер Нове Зоран Живковић такође је предложио да у Скупштини Србије седи 150 парламентараца, али и да се промени изборни систем, па да се 100 посланика бира по већинском, а 50 по пропорционалног. Било је предлога и да се посланици бирају по имену и презимену, а не према месту којем заузимају на странчкој изборној листи.

СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ ИДЕМО НА РЕФЕРЕНДУМ Најтежи посао брисање Косова из Устава
По броју парламентараца, Србија је на другом месту у региону, а испред је само Румунија (300). Бугарска има 240 народних представника, Мађарска 199, Хрватска 151, Албанија 140.. Најмање има БиХ, у чијој Скупштини седи 57 парламентараца.

Поједностављење процедуре за измену Устава

До уласка у ЕУ, Србија ће најмање два пута морати да мења Устав, а за то је потребна двотећинска већина у Скупштини и/или референдум. Када је реч о свим поменутим стварима, потребно је и једно и друго. Постоје предлози да се изабере лакши начин за измену Устава.

Пред сам улазак у ЕУ, Србија ће у највишем правном акту морати да унесе интегративну клаузулу, која предвиђа примат европског над домаћим законодавством, као и да омогући странцима са пребивалиштем у Србији да гласају за локалне органе власти. Такође, Уставом ће морати да омогући грађанима Србије да гласају за Европски парламент.

(Наташа Латковић)

www.blic.rs/vesti/politika/referendum-o-ustavu-u-2018-sta-bi-sve-moglo-da-se-promeni-u-najvaznijem-srpskom/qd6k61j

0 гласовa