БАЊАЛУКА – Посланици Народне скупштине Републике Српске вечерас су на посебној десетој сједници изгласали одлуку о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Прихваћена је одлука о расписивању референдума са 45 гласова „за“ и 31 уздржани глас.

Од 76 посланика, колико их је присуствовало сједници, 45 их је подржало одлуку о реактивирању одлуке о расписивању референдума о наметнутим одлукама високих представника и правосудним институцијама на нивоу БиХ, док је 31 посланик био суздржан.

Бошњачки посланици одржали су прес-конференцију са које су позвали представнике међународне заједнице у БиХ да реагују.

На основу Додиковог предлога, референдумско питање о којем ће се изјашњавати грађани гласи:

„Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору Републике Српске?“.

Усвојен је и амандман Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС којим се за дан одржавања референдума утврђује прва недеља по истеку 50 дана од дана ступања на снагу одлуке о референдуму.

Одлука ће, како је предвиђено усвојеним амандманом, ступити на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику РС“.

Међутим, да би скупштинска одлука ступила на снагу, мора бити потврђена и у Већу народа РС, али неће добити сагласност Клуба Бошњака, наводи Фена.

18.23 – Пауза од 15 минута, након чега ће услиједити гласање.

17.43 – Милорад Додик, предсједник РС, је у својој завршној ријечи на крају расправе истакао да су се током расправе показале многе разлике и да је РС у политичком смислу подјељена на двије политичке концепције.

Додик је истакао да и даље тврди да они који су критиковали референдум у расправи нису схватили о чему се ради и да расправа очигледно није била довољна да им се објасни шта је била интенција.

„Српски народ је још прије почетка рата био третиран као агресор и као неко ко је починио геноцид. РС је на крају успјела афирмисати своју међународну позицију као субјекта у договорању. РС је у Дејтонски споразум унијела своју територију и постала фактор у преговарању. Она је потписник свих важнијих анекса укључујући Устав БиХ и ангажовање вискоог представника“, рекао је Додик, додавши да РС само није учествовала у потписивању Оквирног споразума.

Додик је рекао да је постизање споразума у којем су ентитети стране довело до успостављања мира.

„РС је у почетку захваљујући тадашњој владајућој структури одбацила Дејтонски споразум. Касније смо схватили шта нам Дејтон може донијети добро и некако смо се навикли на тај споразум“, рекао је Додик.

Он је нагласио да је послије „Дејтонске фазе“ с Волфгангом Петричем почела „Бриселска фаза“ у којој је високи представник почео кршити међународно право и Дејтонски споразум.

Рекао је да је у периоду од 2000 до 2005 направљено 83 нове институције под плаштом стварања функционалније БиХ.

Навео је да је анексом 10 уведен високи представик који је имао мандат само да тумачи Дејтонски споразум а не да га мијења.

„Не правдам себе али бих могао да излажем да је за вријеме моје власти било много мање тих преношења. Кључни моменат разградње РС је било укидање фискалних надлежности а нећу сад да говорим ко је то провео, то је лако провјерити. Ароганцијом Педија Ешдауна уведена је клаузула да се у фискалном систему прво намирује БиХ а тек онда из оног што остане да иде ентитетима“, рекао је Додик.

Додао је да су за војску дате милијарде, а да РС од тога ништа није добила. Нагласио је да је његов приједлог био да се укину оружане снаге а да се БиХ демилитаризује.

„Да смо то урадили, не бисмо за њу потрошили преко три милијарде“, навео је Додик.

Додао је да је Педи Ешдаун имао задатак британске владе да развласти РС и да она на крају постане „туристичка атракција“.

„Педију Ешдауну и његовој политици смо се супродстасвили ја, моја политичка партија и наша коалиција“, рекао је Додик.

Навео је да је Дејтонски споразум масовно девастиран од стране међународне заједнице и да су они цијело вријеме испуњавали очекивања Бошњака о развлашћивању РС.

17.41 – Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС је у свом обраћању рекао да је спровођење референдума у складу са међународним правом и да је легално и легитимно, те да грађани РС имају право да о сваком питању изразе свој став.

„Демократски исказана воља грађана мора се општовати“, рекао је он и додао да су све надлежности нелегално пренесене са ентитета на БиХ за које не постоји сагласност ентитета као страна потписница Дејтонског споразума.

Рекао је да постоје бројни докази да су Суд и Тужилаштво доносили пристрасне одлуке и да ове институције нису оправдале своје постојање.

14.20 – Цвијановићева је рекла да је Окић намјерно изокренуо њене ријечи.

„Нисам понизила БиХ него сам само рекла да је БиХ састављена од њених јединица и рекла да РС има око 73 одсто надлежности за европска питања. То је чињеница. Узмите устав и погледајте“, рекла је она и додала да је пракса показује да је БиХ ненормална држава.

Истакла је да подржава свачије право на језик и писмо, али да док је радила у Кабинету предсједника Владе никад није примила допис из Савјета министара на ћирилици, додајући да право на писмо мора бити за све једнако.

На Окићево излагање било је још неколико реакција српских странака.

14.10– Михнет Окић је у дискусији у име коалиције Домовина рекао да је референдумско питање конципирано на начин којим се крши Устав БиХ и који није у складу са позитивним прописима.

Он је истакао да га је премијер Цвијановић понизила у својој дискусији кад је говорила о РС.

„Ми имамо једну државу и једну земљу која се зове БиХ а ово овдје је ентитет“, рекао је он и додао да му је Додиково обраћање било „замарајуће“. Рекао је, такође, да његов клуб више неће прихватати документе написане на ћирилици.

13.55 – Редовна дискусија је настављена излагањем посланика СДС-а Недељка Гламочака, који је рекао да постоји проблем у процесуирању ратних злочина, али је СНСД-у замјерио да нису хтјели помагати оптуженима за ратне злочине и бившим борцима, иако су били у власти десет година.

Преостало је још пет редовних дискусија, које, по свему судећи, неће завршити прије послијеподневне паузе у 15 часова. Гласање би се могло очекивати најраније касно вечерас, а можда и сутра.

13.20 – Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС, је истакла да су закључци ПИЦ-а накарадни.

„Који смо то члан Дејтонског устава прекршили када смо рекли да ћемо донијети одлуку о референдуму? Устав БиХ не прописује да Суд и Тужилаштво БиХ постоје“, рекла је Цвијановићева.

Истакла је да мора постојати међусобно уважавање ако странци желе да буду партнери властима РС, поновивши да сазивањем референдума РС није изашла из оквира својих надлежности.

Навела је да БиХ са оваквим правосуђем никада не може постати чланица ЕУ.

„Без приче о референдуму нико се не би осврнуо на проблем правосуђа о којем причамо годинама“, истакла је она.

13.04 – Сенад Братић, потпредсједник Народне скупштине РС и члан СДА, је у својој расправи истакао да у БиХ не постоји српска, хрватска и бошњачка истина, већ само једна истина поктрепљена чињеницама изнесеним у судским пресудама по којима се десио геноцид у Сребреници и злочини с елементима геноцида у другим општинама.

Тврди да су оцјене српских представника изнесене у скупштини о пресудама за ратне злочине паушалне, и да не стоје тврдње да се суди само Србима и да се не суди Бошњацима за ратне злочине.

Он је истакао да су све пресуде Суда БиХ реалне и засноване на чињеницама и одбио је тврдње српских посланика да правосуђе на нивоу БиХ није наклоњено Србима већ је, истакао је, у тим институцијама постигнут пуни национални баланс са страним судијама као корективним фактором.

12.50 – Након нове серије реплика, настављена је редовна дискусија излагањем Соње Караџић Јовичевић из СДС-а, која је истакла да актуелна власт у РС имплицира да је СДС против референдума, што није тачно.

Додала је да и њена странка сматра да Суд и Тужилаштво БиХ нису требали бити формирани.

Расправа је поново настављена серијом реплика. Остала је још једна редовна дискусија након које би се посланицима требао обратити Милорад Додик, предсједник РС у име предлагача са завршном ријечи.

11.29 У скупштини је настављена редовна расправа. Миланко Михајлица из СРС је рекао да се РС сада суочава са погрешним политикама од 1997. и да је питање да ли можемо да исправимо данас оно што су они радили 15 година погрешно.

„Преко 80 институција формирано на нивоу БиХ захваљујући гласовима СНСД, ДНС и СП“, рекао Михајлица.

11.10 Прије пар минута у Народну скупштину стигао је и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

11.29 У скупштини је настављена редовна расправа. Миланко Михајлица из СРС је рекао да се РС сада суочава са погрешним политикама од 1997. и да је питање да ли можемо да исправимо данас оно што су они радили 15 година погрешно.

„Преко 80 институција формирано на нивоу БиХ захваљујући гласовима СНСД, ДНС и СП“, рекао Михајлица.

11.10 Прије пар минута у Народну скупштину стигао је и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Жељка Цвијановић: Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ се мора одржати, не могу се више „сервирати“ решења према којима се врши ерозија надлежности РС

Председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је вечерас да референдум о Суду и Тужилаштву БиХ мора бити одржан јер се не могу више „сервирати“ решења, према којима, сваки дан треба да се деси нека ерозија надлежности Српске.

„Таква решења нећемо јер и овако децентрализована земља може да се креће ка ЕУ. То су то урадиле и друге сложене државе“, рекла је Цвијановићева током расправе на посебној седници Народне скупштине Српске.

Она је истакла да пракса тако сложених земаља показује да постоји формула и рецепт за европски пут, а које не допуштају да овде буду примењени јер „сви треба да глумимо да је најважнији ниво БиХ за те процесе“.

Цвијановићева је навела да је у евроинтеграцијама улога нивоа БиХ само 18 одсто.

Она је позвала на мудрост и да се у законским роковима дефинише став за време после референдума.

„Можемо много да добијемо на многе начине и све то треба да искористимо како бисмо добили боље варијанте за Републику Српску од оног што сада имамо“, нагласила је Цвијановићева.

Она је поновила да се референдумом само враћа систем у дејтонске оквире и да се не ради нешто што је против Устава.

„Хоћу да нам покажу члан Устава где пише да постоје те институције (Суд и Тужилаштво БиХ). Не постоје нигде. Нећу да нас варају да нису наметнуте, наметнуте су и нећу да нас варају како то имају право да то ради високи представник када нема право да то ради“, нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да је у поступцима у вези са правосуђем БиХ Република Српска увек била фер и тражила да се исправи само оно што је накарадно и да је због тога ушла у структурални дијалог, где је Српској обећано да ће то бити исправљено.

Премијер Српске је подсетила да је Српска била одлучила да неће бити референдума ако буде препозната у процесу структуралног дијалога.

„Толико је било превара, толико обмана од људи који седе у Сарајеву. Толико пута су мењали дневни ред, отерали су наше професоре, стручњаке за уставно право, јер су структурални дијалог хтели да сведу на ниво обичних чиновника“, подсетила је Цвијановићева.

Она је навела да је због таквих ствари Српска морала сваки пут апеловати на ЕУ да таква пракса буде заустављена.

Посебна седница Народне скупштине Републике Српске на којој би требало да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ биће настављена данас у 10.00 часова.

(Срна-Независне новине-Танјуг)

 

www.nspm.rs/hronika/zeljka-cvijanovic-referendum-o-sudu-i-tuzilastvu-bih-se-mora-odrzati-ne-mogu-se-vise-servirati-resenja-prema-kojima-se-vrsi-erozija-nadleznosti-rs.html

3 гласa