Српска црква поново је упозорила Румунску патријаршију да престане са нелегалним деловањем на канонској територији СПЦ у источној Србији. У супротном, СПЦ је најавила прекид свих контаката са њој сестринском црквом.

Вера и завера: Румунска црква у Владимировцу

СПЦ оцењује да епископи и свештеници Румунске цркве „већ годинама неканонски и небратољубиво врше упаде у подручја јурисдикције СПЦ у источној Србији, посебно у Тимочкој Крајини“.

Изузети Влахе из лудила

Удружење Влаха Примовара из Злота код Бора на својој интернет презентацији поручује да им је отаџбина Србија а не Румунија. Они апелују да Власи у Србији буду „изузети из лудила које се зове румунизација дела територије Србије, конкретно источне Србије“.

- После многих ранијих обраћања и апела, нажалост досад безуспешних, Сабор је поново позвао Румунску цркву да сместа престане са овом цркво-рушилачком праксом. У противном, проблем ће бити изнет пред Свети и велики сабор православне цркве, а уколико и после тог Сабора таква антиканонска активност буде настављена, СПЦ ће бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском православном црквом – упозорио је врх СПЦ.

Сабор СПЦ је, да подсетимо, још 2013. одлучио да прекине сваки контакт са Румунском патријаршијом, али је одлуку поништио под притиском шефа дипломатије Ивице Дачића како би се обезбедила сагласност Румуније за улазак Србије у ЕУ.

Проф. др Димитрије Калезић истиче за „Вести“ да „нико нигде у свету не може без правних последица, на дивље и на туђем поседу себи градити кућу, па ни Руминска црква“.

Димитрије Калезић

- Румунска патријаршија може канонски да делује у Банату на тлу Србије, као што и Српска патријаршија има право канонског деловања у Румунији, али само у границама српске Темишварске епархије. Али, то не подразумева право на даље ширење без сагласности друге стране. Између Српске и Румунске цркве постоји споразум из 1934. године који су потписали тадашњи патријарси – српски и румунски. Тим споразумом прецизно је дефинисана територија на којој Румунска црква може деловати на тлу српског Баната, као и јурисдикциона територија Српске цркве на територији румунског Баната. Румунска црква се одавно на то не осврће – каже прота Калезић.

Шта каже Закон

Законом о црквама и верским заједницама седам су у Србији признате као традиционалне, али не и Румунска црква, јер никад није имала јурисдикцију на тлу данашње Србије, каже др Калезић. У Регистру црквених и верских заједница при Министарству правде, заведена је само епархија која обухвата Румуне у српском Банату. Истим Законом је предвиђена и изградња верских објеката, али само на територији која је заведена у поменутом Регистру. По законским прописима, уз одговарајуће дозволе надлежних институција, могу се градити и црквени објекти на територији за коју је верска заједница уписана у Регистар, што за Румунску цркву подразумева само територију Баната, док је све остало нелегално.

Он подсећа да је проблем ескалирао уласком Румуније у Европску унију. – Тада су из Букурешта почела разна политичка и црквена уцењивања Србије, пре свега кроз румунизацију аутохтоног влашког становништва источне Србије, иако огромна већина Влаха одбија да напрасно постану Румуни, оно што никад у историји влашког народа нису били – објашњава прота Калезић.

Према последњем попису становништва у источној Србији, у око 200 насеља живи око 2.000 Румуна, те више од 35.000 Влаха. Они се изјашњавају као верници СПЦ. На истом простору је око 250.000 православних Срба. Више од 50 одсто грађана источне Србије, највише Влаха и Срба, налази се на раду у иностранству – подсећају у Националном савету Влаха и додају да „Власи нису Румуни, нити је румунски језик влашки“.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/575120/Rumunska-crkva-prekraja-istocnu-Srbiju

Прочитај без интернета:
1 глас