Берлин – Рекордна запосленост, рекордно пун буџет – Немачкој економији иде сјајно. Али само на први поглед. Испод површине су слаба улагања у инфраструктуру и образовање те све већи јаз између богатих и сиромашних.

 

 

(Фото: ДПА)

На први поглед, немачкој економији одлич господарству одлично иде и Нијемци би се могли питати зашто мијењати нешто у Берлину. Али на други поглед је и у господарству много тога што би могло неугодно изненадити Ангелу Меркел.

Први утисак је да иде одлично: немачка привреда солидно расте (1,9 одсто у 2016), стопа незапослености већ деценијама није била тако ниска; никад није било толико прихода од пореза, министар финансија може да изађе на крај са буџетом и без нових дугова. И у фирмама влада оптимизам, а њихови производи – од аутомобила преко машина па до фармацеутских производа – одлично се продају у иностранству.

Али није баш све тако сјајно: озбиљан проблем представља лоша инфраструктура у Немачкој: путеви широм земље су пуни рупа, мостови су дотрајали, а и школе су у јадном стању. То је „главна слабост Немачке“ пише и у закључку комисије стручњака која је по налогу владе и министарства привреде 2014. анализирала стање инфраструктуре. А у протекле три године је стање постало – још горе.

Путеви и пруге, школе и интернет…

Док се другде јавност узбуђује због застоја у сезони годишњих одмора, у Немачкој има више од 1.900 застоја на путевима – сваког дана, избројао је ауто-мото клуб АДАЦ! Када је реч о железничком саобраћају, не прође дан без кашњења и потпуног укидања појединих композиција; у градском и међуградском јавном превозу је у правилу – још горе.

Или узмимо за пример васпитање и образовање: родитељи сваког десетог малог детета не могу да нађу место у обданишту, иако законски имају право на то. Школе су трошне, родитељи често добијају позиве на „добровољни рад“ – кречење и уређивање учионица. Или: тренутно је у овој земљи 1.041 јавни и градски базена или већ затворен, или ће због дотрајалости и недостатка новца убрзо морати да буде затворен.

„Јавни издаци се смањују, многе јавне услуге су постале жртве мера штедње или су приватизоване а повећане су и цене коришћења“ таквих јавних простора, жале се и представници синдиката извештају Ескпертске комисије.

То нису тек субјективни утисци: када је реч о издацима за образовање, по статистикама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕСР) за 35 развијених земаља, Немачка се приближава дну лествице. У просеку се у тим земљама издваја 5,2 одсто БДП, у Немачкој – 4,3 одсто.

Још је тужније стање у дигиталној инфраструктури: интернет брзог протока путем оптичког кабла у земљама ОЕСР има око 20 одсто корисника, Јапан и Јужна Кореја су ту рекордери са 75 одсто, али и земље Скандинавије, укључујући и „нове“ земље ЕУ на Балтику су далеко одмакле. А држава која се хвали својом „Индустријом 4.0“? Колико је корисника обухваћено у Немачкој? Тачно – 1,6 одсто!

Зато Немачка већ пада на табели привредне конкурентности и то више није забавно ни овдашњој индустрији, и предузетницима, ни бирачима који ће ове јесени изаћи на изборе за немачки парламент.

А колико имам у џепу?

Може се рећи да многе бираче заправо не занима „велика економија“ и да не разумеју значење економских показатеља док су им пуни новчаници. У периоду од 2000. до 2011. је Немцима реално, дакле ако се одбије инфлација, остајало у џепу 1,8 одсто мање него на почетку тог периода! За разлику од Немаца, Данци, Британци, Французи или Американци су у том раздобљу могли да се радују повећању прихода од 10 до 16 одсто.

Наравно, то пре свега погађа средњи слој – који се и на политичкој лествици у првом реду поставља као „центар“. А њему прети одумирање: „Статистичка средина се по својим приходима се равномерно смањује“, пише истраживању Института за рад Универзитета Дуизбург-Есен.

Јер док средина нестаје, расту приходи оних имућнијих – и број оних који све мање зарађују. „Укупно гледано, ови налази показују све већу неравномерност у расподели прихода“, пишу аналитичари. Јер колико год се Берлин хвалио стопом запослености, Немачка има највећи удео оних који раде за плату која износи свега две трећине просечне зараде или мање. Ту је 23 одсто таквих запослених, док је не само у Данској или Финској, него и у Италији или Француској таквих испод 10 одсто, у Белгији и Шведској чак и мање од пет одсто.

Чак и статистике о незапослености, ако се мало боље погледају и повежу са неким другим подацима, показују драматичну слику. Званично је обављено да је овог маја било мање од два и по милиона особа без посла. Али како то онда повезати са статистиком према којој чак 6,2 милиона особа зависи од помоћи државе?

Ради се о читавој армији грађана који раде, али који својом платом не могу да издржавају себе и своје породице. Јер број оних који примају помоћ од велике реформе социјалних система помоћи није ни издалека пао толико колико је на папиру пао број незапослених.

Две стране медаље

Отворених питања има напретек: да ли да влада отвори благајну за инфраструктуру и образовање? Или да са тим причека до рецесије да би јој то послужило као својеврсни Nеw Dеаl? Треба ли спустити порезе – и коме? Ако уопште, онда „поштено“ и свима као што и овај пута најављује ЦДУ Ангеле Меркел? Или пре свега онима са средњим и нижим приходима, а богаташи да плаћају и више – о томе размишљају Социјалдемократе. И како уопште постићи „нову социјалну правду“, о којој говоре странке левице уочи избора?

А онда су ту и „велике“ теме које нужно задиру и у привреду и оптерећују благајну: издаци за избеглице и дошљаке, па трошкови окретања еколошкој енергији. Не треба заборавити и терет за немачке грађане ако се доиста уведу „европске“ обвезнице, тешко ће бити да се избегне још један отпис дугова Грчкој… Много је олујних облака на хоризонту.

Једно је сигурно: чак ни у Немачкој стање у привреди неће бити потпуно поуздани показатељ за то ко ће славити након ових избора за Бундестаг.

Андреас Бекер / Дојче веле

www.vaseljenska.com/vesti/rusenje-mita-o-nemackoj-ekonomiji/

2 гласa