З. РАДОВИЋ

РУСКЕ железнице су заинтересоване за партнерство са Владом Србије на реконструкцији, а потом и заједничком одржавању теретно-транспортне пруге Батајница-Сурчин и Остружница-Ресник, сазнају „Новости“.

 eko-rusi_620x0

У Немањиној 11 нам је потврђено да су Руси долазили да преговарају о теретној обилазници, али да су разговори тек у почетној фази. Пошто је реч о добром послу, у Влади кажу да није искључено да се појави још неки потенцијални партнер. Јер, уколико би одлучили да крену у овај пројекат, морали би да распишу тендер. Тренутно се тражи модел, како би се могло склопити партнерство које би било корисно за обе стране.

За ослобађање централне зоне града од превоза терета и опасних материја на правцу према Банату, мора се завршити пројектовање и изградити теретна обилазна пруга Бели Поток – Винча – Панчево, са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче.

Професор Саобраћајног факултета у Београду, Бранислав Бошковић, каже да је идеја о измештању теретног саобраћаја из центра града стара неколико деценија, али да њена реализација уопште не би била једноставна.

– То је велика инвестиција, јер подразумева и изградњу железничког моста код Винче – сматра Бошковић. – Пре верујем да бисмо могли наћи кредитора за овај посао, а мало теже партнера. Идеjа је и раније била да се измести теретни саобраћај који је испод Калемегдана.

ДИРЕКТНА ВЕЗА
ОБИЛАЗНА пруга омогућила би да се оствари директна веза Баната са централном Србијом, као и безбедан превоз опасних материја ван централног градског језгра, како на подручју Београда, тако и на подручју Панчева – кажу у Влади Србије. – Изградњом обилазне пруге, постојећа пруга око Калемегдана могла би евентуално остати искључиво у функцији градско-приградског саобраћаја.

Професор Бошковић напомиње да у Србији има пет пута више километара пруге у односу на путеве, тако да се у томе огледа њен значај, нарочито за привреду.

– Железница око 90 одсто прихода остварује од теретног саобраћаја, док је удео путничког тек 10 одсто – каже професор. – Пруга је незаобилазна за базичну привреду, нарочито за хемијску и нафтну индустрију. Ако је услуга на задовољавајућем нивоу, онда она има велики значај и за остале привредне гране.

******
ЖЕЛЕЗНИЦЕ ТРАЖЕ ТРИ НОВА ДИРЕКТОРА

ВЛАДА Србије тражи нове директоре за три предузећа која су прошлог лета издвојена из „Железница Србије“. Кандидати се до 20. фебруара могу пријавити за руководеће место у „Инфраструктури железнице Србије“, „Србија возу“ и фирми „Србија карго“.

Како пише у конкурсу, пожељно је да кандидати имају најмање пет година радног искуства, од чега три године на пословима у области железничког саобраћаја или најмање три године на руководећим положајима. Они који буду изабрани, имаће мандат од четири године. За фотељу неће моћи да конкуришу чланови органа политичке странке, сем уколико не „замрзну“ партијску функцију.

„Железнице Србије“ су почетком јула прошле године подељене на предузећа „Холдинг“, „Инфраструктуру“, „Србија воз“ и „Србија карго“. Тада је Влада Србије именовала вршиоце дужности, па је на чело „Инфраструктуре“ дошао Горан Максић, бивши директор Дирекције за инфраструктуру, „Србија воз“ је преузео Југослав Јовић, некадашњи заменик директора Дирекције за превоз, а „Карго“ Мирољуб Јефтић, саветник министарке Зоране Михајловић. У „Холдингу“ је остао последњи директор „Железница Србије“ Мирослав Стојчић, који је изабран на конкурсу.

Само шест месеци пре тога, Влада је спровела конкурс за избор професионалног руководства „Железница“, на којем су осим Стојчића изабрани Рајко Ковић и Ненад Кецмановић. Они су, међутим, померени са функција и на најбитнија места постављени су нови вршиоци дужности. Предлог за њихово именовање дало је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:589661-%D0%9D%D0%9E%D0%92%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%98-%D0%A1%D0%90%D0%97%D0%9D%D0%90j%D0%A3-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5

0 гласовa