Њујорк – Осуда злочина почињених током сукоба у бившој Југославији над припадницима свих етничких и верских група, саосећање са жртвама на свим странама сукоба и подршка Дејтонском мировном споразуму – основe су нацрта резолуције о БиХ коју је руска делегација у Уједињеним нацијама доставила чланицама Савета безбедности (СБ). О тексту овог документа од седам тачака, у који је „Политика” имала увид, синоћ су у Њујорку разговарале чланице СБ.

У уводном делу текста се подсећа на пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде „у вези са злочинима на различитим странама” током сукоба у бившој Југославији. Такође се подсећа на обавезу држава да приведу крају кривично гоњење одговорних за геноцид, злочине против човечности, ратне и друге злочине. То је уједно и једини контекст у ком се реч геноцид појављује, за разлику од британске резолуције, у којој се геноцид спомиње 35 пута.

У свом документу Москва поздравља рад Међународне комисије за нестала лица и Института за нестала лица БиХ, који лоцира и идентификује остатке жртава у БиХ, доприносећи на тај начин извођењу починилаца пред лице правде. Такође, Москва у нацрту резолуције пружа подршку Мировном споразуму и Париско-дејтонском споразуму о стварању Федерације БиХ од 10. новембра 1995. и апелује на све стране да се стриктно придржавају обавеза које произлазе из ових споразума. Поново се наглашава да примарна одговорност за даље успешно спровођење Мировног споразума лежи на властима у самој БиХ.

У документу се апелује и на Бошњаке, и на Хрвате, и на Србе да унапређују мир, правду, толеранцију и помирење.

У уводном делу се поново потврђује преданост очувању суверенитета и територијалног интегритета свих држава на територији бивше Југославије у оквиру њихових међународно признатих граница.

Такође се државе подсећају на механизме правде и помирења, под чим се подразумевају национални, међународни и „мешовити” кривични судови и трибунали те комисије за истину и помирење. Како се напомиње, такви механизми могу да унапреде не само индивидуалну одговорност за озбиљне злочине већ и мир, истину, помирење и права жртава.

Руски текст резолуције тек се појавио у Њујорку и још нема реакција на њега. У британској амбасади у Београду јуче нам је речено да они неће јавно коментарисати ништа што се дешава у Њујорку. Извесно је, међутим, да је за Београд овај документ од велике важности јер ће због њега сада и британска резолуција морати умногоме да се промени да би Лондон могао да рачуна на њено усвајање у Савету безбедности.

Према речима нашег саговорника упућеног у функционисање УН, сада ће се ићи на усаглашавање два текста колико год је то могуће.

Британија нема интереса да попусти у битним стварима као што је позивање на геноцид, а Русија, са друге стране, неће дозволити да текст прође у изворном облику. Руски текст је прихватљивији за већи број држава јер подржава један међународни мировни споразум и има једнак однос према свим жртвама.

Највероватније, како каже наш саговорник, Русија и Британија неће моћи да се договоре и онда ће морати да иду на председничко саопштење које издаје председавајући СБ и које би представљало неку врсту компромиса, јер мора бити прихватљиво за све чланице сталне СБ. Председничко саопштење није обавезујући акт, али ипак има извесног утицаја.

Друга могућност је да Британија и Русија дођу у сукоб ако Запад буде инсистирао на свом ставу и у том случају, пошто резолуција не може да прође у СБ, они ће гледати да је прогурају у Генералној скупштини.

Може да се деси и да се на гласање стави британски предлог, који би можда могао да буде прихваћен простом већином свих чланица СБ, али би онда Британци били суочени са руским ветом. Тешко је, каже наш саговорник, веровати да ће ићи на то да Русију натерају на вето.

Теоријски гледано, на дневном реду седнице СБ могу и да се нађу обе резолуције, с тим што може да се гласа само једном, дакле само о једном документу. Уобичајено се гласа за онај документ за који постоји већа вероватноћа да има већинску подршку. Један од могућих расплета јесте и да једни и други одустану од својих резолуција пошто не могу да прођу у СБ. Чини се да је Москва можда пронашла начин да британску резолуцију осујети и без формалног подношења вета.

Ј. Церовина / Политика

www.vaseljenska.com/politika/rusi-i-bez-veta-blokirali-britansku-rezoluciju/

2 гласa