Зашто су Руси супериорни у решавању ванредних ситуација? Поред сјајно обучених људи имају најпрецизнији космички систем праћења природних појава. Систем је доступан и у Србији, а Руско-српски хуманитарни центар у Нишу понудио га је и свим земљама у региону, пише „Спутњик“.

Тањуг
Руско-српски хуманитарни центар у Нишу

Руски космички систем прати промене климе, померања у земљиној кори и опасне појаве које изазива човек, пожаре и поплаве, различите акциденте. Сви подаци прац́ења сливају се у оперативни центар Министарства за ванредне ситуације Русије у Москви, који је повезан са хуманитарним центром у Нишу. Ледени талас који је захватио Србију однео је људске животе, а од Божиц́а је евакуисано више од 130 људи. Због леда је обустављена пловидба Дунавом, а лед се таложи и на мањим рекама.

Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и Горске службе спасавања пробијају се до више од 100 села која су данима одсечена од света. У акцију око Ниша и Прокупља укључени су и спасиоци из Русије који бораве у Руско-српском хуманитарном центру, који кажу да је, с обзиром на услове живота у њиховој земљи, реч о ситуацији која није претерано ризична.

У космичко прац́ење и управљање кризним ситуацијама укључен је и Центар у Нишу. Повезан је са најсавременијом опремом у Москви која у сваком тренутку зна где расте ниво воде због поплава, да ли је дошло до промене у сеизмичким подручјима и где је избио шумски или било који други пожар.

Директор Центра Бојан Гламочлија каже да се у Нишу, захваљујуц́и осматрањима из свемира, прате промене у целом свету, а посебно у нашем региону, и прослеђују другим оперативним центрима. Када су у августу прошле године поплаве задесиле Македонију, Центар је реаговао.

Руско-српски хуманитарни центар
Овако из свемира изгледају термо тачке, односно пожари на територији Азије и Европе

Он ипак додаје да се земље региона, па и сама Србија још увек недовољно ослањају на овај систем. Зато је Центар у сарадњи са управом Зрењанина урадио пилот пројекат прац́ења тока и евентуалног изливања Бегеја.

– Урадили смо модел и добили резултат, односно шта би се дешавало ако ниво Бегеја порасте. Представили смо га управи града, Средњебанатском управном округу и Сталној конференцији градова и општина. Исто би могло да се уради за целу територију Србије и радимо на томе. То је програм који штеди време, енергију и новац. Захваљујуц́и њему можемо да знамо колико је људи потребно за евакуацију становника, односно колико ватрогасаца-спасилаца, војске и полиције је потребно на неком угроженом подручју. Такође, програм нам показује и колико људи треба евакуисати и који су сигурни простори за евакуацију – објашњава Гламочлија.

Из Москве, односно из свемира, посматра се све што се дешава на нашој планети, руско Министарство за ванредне ситуације има информације које човеку на земљи нису у сваком тренутку приступачне.

Србија на овај систем највише рачуна када је у питању опасност од шумских пожара, јер се они из свемира најбоље виде. Тако у Ниш и током зиме стиже извештај о такозваним термо тачкама који Центар прослеђује МУП-у. У Руско-српском хуманитарном центру се надају да ц́е на плану мониторинга остварити и бољу сарадњу са земљама Европске уније, јер када је безбедност у питању, кажу, политику треба оставити по страни.

Руско-српски хуманитарни центар
Сателитско праћење временских прилика на територији Србије, Македоније и Хрватске важно је у проценама ширења пожара
12 гласa