недеља, децембар 17, 2017

Руси нас не плаше, али нас нико не пита (фото)

Руси нас не плаше, али нас нико не пита (фото)

-

Јелена МАТИЈЕВИЋ – Драгослав МАРКОВИЋ

ЗА румунско село Девеселу, нико у свету не би ни знао да се због њега нису завадиле светске силе! Осамдесетак километара југоисточно од Крајове, ово место са око 4.000 становника нашло се, 12. маја, у жижи светске јавности због активирања система противракетне одбране (ААМДС), за који НАТО тврди да служи “искључиво као штит Европе од ракета дугог домета, пре свега из Ирана”, док је за Русију он директна претња њеној безбедности.

Само два дана после свечаног отварања ове НАТО базе, екипа “Новости” обрела се у Девеселуу, да види и чује шта становништво мисли о овом изненадном заоштравању односа двеју суперсила, које је кренуло баш из њиховог села.

Идемо путем “ограђеним” дрворедом младих ораха. Испред нас, са десне стране стоји табла са именом села, а лево, одваја се новоасфалтирани пут са знаком за једносмерну улицу. За нас је то забрањени смер. Никаквих других ознака да је ту стратешка војна база – нема, али даље се не сме! У даљини, на око километар од знака, види се улаз у базу са заставама НАТО, САД и Румуније, а мало даље и већ чувени ракетни “силос”, који са 220 ракета “чува” Европу…

Главним путем настављамо двестотинак метара даље, до центра Девеселуа. Стајемо на раскрсници и скрећемо десно, у главну и једину сеоску улицу. Типично румунско село са приземним кућицама и шареним двориштима. Примећујемо, ипак, разлику – ово је једино место у ком се осим румунске и заставе Европске уније вијоре и НАТО заставе!

Застава НАТО у друштву румунске и ЕУ

У 14 часова по локалном времену, нигде живе душе. После неколико минута, на оближње аутобуско стајалиште, таксијем стижу две средовечне жене. Прилазимо им, кажемо да смо новинари из Србије, а оне нас приметно зачуђене питају:

– А, зашто сте дошли код нас?

– Зато што цео свет прича о Девеселуу – одговарамо.

Жене су се згледале и дошаптавале да ли да наставе да разговарају с нама. Једна је рекла да није из села и да чекају аутобус за који нису сигурне да ће доћи. Друга је одлучила да говори, али није желела да каже име.

– Нама је боље сада – вели. – Изградили су водовод, канализацију, обновили школу и обданиште. А то што је овде база, са нама који живимо у Девеселу нема никакве везе. То је ствар наше државе, а Руса се не плашимо. Умрећемо и са НАТО базом и без ње.

НАТО објекат опасан је високом оградом

Разговору се придружује и таксиста који их је довезао. Име му је Петрика Чупиту. Расположен је да прича.

– Очекујемо да ће због НАТО базе село напредовати – каже Петрика. – Уз приметно побољшање инфраструктуре, ускоро очекујемо и гасовод. Знам да цела планета говори о Девеселуу, али ми томе не придајемо баш неки значај. Свесни смо, ипак, да ако се деси нешто између Руса и НАТО – ми смо први на удару. Биће нам како бог да. Знам да Румуни никог неће гађати, а ако неко други има план у глави, он ће га и спровести. Нек се руководство земље бави тиме. Ми смо само обични сељаци. Бавимо се пољопривредом, а о овом потенцијално “врућем кромпиру” у нашем атару – не мислимо. Искрено речено, нама у селу, тренутно су најпречи локални избори 5. јуна.

Вирџил Бчеану

Због посла, очигледно упућен у сва дешавања у селу, Петрика наставља:

– Војници Алијансе не долазе у село. Чуо сам да су били само два пута, попили пиће у крчми и убрзо отишли. У бази имају све. То је као мали град са смештајем, школом, вртићем, продавницом. Део њих живи у приватном смештају у оближњем градићу Каракалу. Ми пак немамо никаква ограничења кретања. Једино не смемо да прилазимо бази.

НАТО је са 800.000 долара финансирао обнову школе и вртића

Док разговарамо са таксистом, прилазе нам полицијска кола у којима су жандарм и полицајац. Представљамо се и објашњавамо зашто смо у Девеселуу, а они нам, најпре, љубазно нуде помоћ и одлазе.

Крећемо, једином улицом ка центру села. Одмах се уверавамо у истинитост Петрикиних речи да су мештанима главна брига предстојећи локални избори, а не НАТО база. Мештани су се већ определили – на свакој кући залепљен је плакат кандидата за кога ће гласати. Једва пронађосмо новог саговорника који је чувао козу испред своје куће у главној улици.

– Пољопривредник сам и не знам много о политици – каже Вирџил Бчеану (74), нерасположен да прича. – НАТО је овде добродошао, па ако би Руси и хтели нешто да ураде, он нас сада штити. Али и Руси су овде некад имали базу, али се тога не сећам јер сам тада имао 12-13 година.

Нема заинтересованих за плац тик поред базе

У близини је и сеоска црква према којој су се “с врха” села кретали сватови. Весели, расположени, не желе да причају о НАТО бази. Свештеник нас упућује до оближње зграде локалне самоуправе где ћемо, каже, пронаћи првог човека Девеселуа.

Зграду лако налазимо, испред ње три, само за ово село карактеристичне заставе. На паноу испред плакати три кандидата на предстојећим изборима за новог “старешину” села, а једини у згради актуелни, како они кажу, градоначелник Јон Алиман. Прилази нам неповерљиво, испитује нас, тражи наша документа, не жели да разговара… Али после само једне наше реченице да су нам мештани рекли да комплетну инфраструктуру у Девеселуу гради НАТО, пристаје да прича и демантује сељаке.

Споменик посвећен сељанима погинулим у руско-турском рату 1877-1878.

– НАТО је само финансирао, са 800.000 долара, обнову школе и вртића – говори у предизборном жару. – Све остало, водовод, канализацију, путеве финансирали су наша влада и локална самоуправа са око два милиона евра. Осим тога, у оквиру ових послова село ће бити и гасификовано. Ми, истина, очекујемо помоћ Алијансе локалној самоуправи, имамо неке идеје, али ћемо о томе тек да разговарамо.

Пожелели смо му да поново победи на изборима и упитали да ли је локална самоуправа свесна да је њихово село светска тема.

Минули викенд неки мештани Девеселуа провели су на свадби

– Имамо одличне односе са особљем НАТО базе – тврди Алиман. – Село их је лепо примило. Позивамо их на све наше свечаности, а и они нас. Знамо да су ракете у бази Девеселу одбрамбене и да штите целу Европу, па и Србију. А надајмо се да су руководиоци света научили нешто из два светска рата…

Типична слика румунског села

Последње саговорнике у овом успаваном селу због ког две светске војне силе укрштају копља, срели смо на самом излазу из села. Тројица их је, али да прича о НАТО бази, расположен само један, Лучијан (43), повремено запослен у Кладову и Неготину.

– База је ту где јесте – прича Лучијан. – И ако будемо мета, шта ми ту можемо?! О свему одлучују две велике силе, а нама, ако смо људи, остаје да делимо заједнички хлеб. Барем ми Румуни и Срби то можемо и знамо.

Предвече одлазимо из села. Девеселу и НАТО база раширили су штит. Али остају раздвојени њивама на којима полако зри жито. Биће најближи једни другима кад почне жетва…

Мештани у разговору са нашим новинарима

СЕОСКИ СТАРЕШИНА ЗВАО ПОЛИЦИЈУПРВИ човек села, Јон Алиман, пре него што је пристао на разговор приредио је екипи “Новости” изненађење – позвао је полицију. Најпре нам је затражио пасоше да би их фотокопирао. Одбили смо јер он није службено лице овлашћено да контролише документа. Он је потом отишао у службене просторије и вратио се после десетак минута наставивши да се објашњава с нама. Утом је стигла полиција коју је он позвао. Били су то наши стари “познаници” које смо срели одмах по уласку у село док смо разговарали са таксистом. Опет су били љубазни, али су нам затражили новинарске легитимације, правдајући се појачаним мерама безбедности у зони базе.

Таксиста Петрика Чупиту

БУРНА ИСТОРИЈА– ИЗГРАДЊА базе у Девеселуу, која се сада званично зове “База 99”, почела је 1948. године – испричао нам је мештанин Кристијан Прву (82). – Била је то руска база са аеродромом, све до 1955. године, када су се руске трупе потпуно повукле из Румуније. После тога, до 2000, била је стратешки важна за румунску војску, јер су се у њој обучавали најелитнији пилоти ратног ваздухопловства Румуније. НАТО је дошао октобра 2014. године. Најпре су разрушили писте, припремајући место за изградњу ракетног штита. Нова база је званично отворена 12. маја.

Улазак у село Девеселу

1 глас