Савет Федерације (горњи дом руског парламента) усвојио је данас на пленарној седници текст писма Генералном тужилаштву, Министсрству иностраних послова и Министарству правде, у којем тражи да се размотри патриотска „стоп-листа“ страних и међународних невладиних организација ради њиховог евентуалног стављања на списак непожељних организација.

Текст писма су руски сенатори прихватили једногласно – подржало га је свих 156 парламентараца који су присуствовали седници.

У писму сенатори истичу да се РФ данас „суочила са најјачим атаком на своје националне интересе, вредности и институције у последњих 25 година“, чији је главни циљ, по мишљењу сенатора, утицање на унутрашњу политичку ситуацију у Русији, „подривање патриотског јединства“ народа, као и прекид интеграционих процеса на простору ЗНД у којима учествује Русија.

„Незабележено по размерама ангажовање невладиних организација у том послу, које се, између осталог, финансирају из државних буџета других држава, даје за право да се говори о „мекој агресији“ против Русије“ – наводи се у писму.

С тим у вези, Савет Федерације је предложио МИП РФ, Генералном тужилаштву и Министарству правде да „размотре патриотску „стоп-листу“, која укључује више страних и међународних невладиних организација познатих по свом антируском ангажману, у циљу могуће примене позитивних законских прописа о непожељним организацијама против њих.

По процени чланова горњег дома парламента Русије, такве организације су: Фонд Сороша, Национални фонд а демократију, Међународни републикански институт, Национални демократски институт за међународне послове, Фонд МекАртура, Freedom House, Фонд Чарлса Стјуарта Мота, Фонд „Образовање за демократију“, Источноевропски демократски центар, Светски конгрес Украјинаца, Украјински светски координациони савет, Кримска теренска мисија за људска права.

Председник Савета Федерације Валентина Матвијенко сматра да се Русија први пут у новијој историји суочила са тако снажним политичким и економским притиском.

„Први пут у последњих 25 година суочили смо се с таквим незабележеним политичким економским притиском на Русију“ – рекла је председница СФ.

По њеним речима, у таквим условима треба створити механизме за заштиту политичке стабилности у Русији, њених интереса и суверенитета.

Како је рекао шеф спољнополитичког одбора Савета Федерације Константин Косачов – упознајући сенаторе са текстом писма за надлежне институције, само су три америчка фонда – Фонд Сороша, Национални фонд за демојкратију и Фонд МекАртура – у периоду 2013-2015. године уплатила на рачуне руских невладиних организација око пола милијарде рубаља.

Косачов је подсетио да је правна одлука о стављању на списак непожељних организација у надлежности „овлашћених државних органа“, а не Федералне скупштине, „али да Савет Федерације има право да даје политичка мишљења“. Он је прецизирао да „патриотска „стоп-листа“ нема једног аутора, јер је то заједничко дело“, прављено уз учешће грађанског друштва, Друштвене коморе РФ, Савета за људска права, као и широког спектра „федералних извршних органа, који, свако оквиру својих овлашћења, ради на томе“.

Према закону о „непожељним организацијама“, који је донет пролетос, за такву може бити проглашена страна или међународна, али само невладина организација „која представља опасност за темеље државног уређења РФ, одбрамбену способност и безбедност државе“.

Одлуку о проглашењу организације за непожељну доноси генерални тужилац РФ или његови заменици у договору са МИП РФ. Одлука може бити укинута на исти начин.

Списак „непожељних организација“ „води и објављује Министарство правде.

„Непожељним организацијама“ је забрањено да имају структуре на територији РФ, да деле информативне материјале, такође им је забрањено вршење операција са новчаним средствима или другом њиховом имовином од стране кредитних и некредитних финансијских структура.

За учешће у делатности „непожељне организације“ предвиђена је прекршајна одговорност, као и кривична, ако се прекршаји врше систематски.

fakti.org/rossiya/rusija-cupa-kandze-mekoj-agresiji-preko-zapadnih-nevladinih-organizacija

1 глас