Руска пропагандна машинерија ради пуном паром. Упркос оваквој претераној реакцији са руске стране, ми смо до сада следили конструктивну политику како не бисмо погоршавали ситуацију. Сачували смо миран и сталожен приступ, али наше стрпљење није без граница. Упркос свему, надамо се да ће преовладати разум
АУТОР: МИЛОШ МИТРОВИЋ

Анкара, Београд / –
– Након повреда нашег ваздушног простора од стране руских авиона у два наврата 3. и 4. октобра 2015, опширно и јасно смо објаснили наша правила ангажовања и у Анкари и у Москви како цивилним, тако и војним властима Русије. Од 30. септембра до 30. октобра Русија је 14 пута упозоравана на разним нивоима. Председник Ердоган је лично два пута упозорио председника Путина – каже у ексклузивном интервјуу за Данас премијер Турске Ахмет Давутоглу, одговарајући на питање да ли је турска војска морала да сруши руски авион 24. новембра.

Давутоглу у понедељак, заједно са делегацијом турских пословних људи, долази у дводневну посету Београду.

Европска унија од Турске очекује пуно у зауздавању избегличке кризе. Западна коалиција очекује да Турска учини више у борби против Исламске државе. Колико разрешење ове две кризе зависи од Турске?

– Појачани прилив избеглица у нашем заједничком суседству довео је до јачања постојеће сарадње у вези са миграцијама између Турске и ЕУ. Интензивни разговори у последњих неколико месеци кулминирали су Самитом Турска-ЕУ на којем смо заједно са свим лидерима ЕУ одлучили да спроведемо Заједнички акциони план о миграцијама. Овај план садржи ефективне мере чији је циљ да спречи даљу погибију и да обезбеди боље управљање нерегуларним миграцијама у духу поделе терета и одговорности. Од суштинског је значаја имати у виду да је напредак по тачкама плана двосмерна улица. Обе стране имају и обавезе и очекивања од овог плана. Опипљиви резултати се могу постићи једино ако се и Турска и ЕУ посвете његовој успешној имплементацији. Турска је спремна да се усмери на све елементе наведене у Акционом плану. Наши напори усмерени су на јачање борбе против нерегуларних миграција. Уколико ЕУ није заједно са нама у тој борби не можемо постићи конкретне резултате у решавању мигрантске кризе.

Треба такође имати у виду да је избегличка криза последица ширег проблема, а то је криза и хаос у Сирији. Уколико се за овај проблем не нађе свеобухватно и одрживо политичко решење талас избеглица ће се наставити. Када је реч о борби против Даеша (Исламске државе, прим. М. М.), Турска је најистуренија мета ове опасности и уверавам вас да се наше власти свим снагама боре против ње. Наши надлежни органи предузимају све неопходне мере за спречавање грађана трећих земаља на њиховом путу да се придруже радикалним групама у Сирији. У том смислу, преко 28.000 људи стављено је на листе забране уласка, а преко 2.7000 странаца депортовано је у периоду од 2011. до 2015. године у склопу мера против страних бораца. Поред тога, основане су јединице за процену ризика на аеродромима и главним аутобуским станицама. До сада су те јединице провериле преко 7.000 људи, а више од 1.600 њих спречено је да уђе у Турску. Међутим, свима мора да буде јасно да је проблем страних терориста само симптом, а ми треба да створимо и применимо терапију за ову болест. У супротстављању ризицима и претњама које екстремне групе тренутно представљају важно је не губити из вида темељни узрок овог проблема. Стога очекујемо да изворишне земље предузму све неопходне мере како би спречиле радикализацију својих грађана и спречили појединце да путују ван њихових граница уколико се сумња да су ангажовани у терористичким или радикалним активностима као страни терористи. Међународни напори треба да се усредсреде на уништавање регрутних и помоћних мрежа које функционишу преко изворишних земаља као и на спречавању ширења екстремистичке пропаганде. Ове мреже се вешто служе друштвеним медијима и интернет комуникацијама.

Није фер очекивати од Турске да сама заустави и интервенише против појединаца којима су њихове матичне земље омогућиле да путују у иностранство и пролазе у транзиту кроз друге земље без ограничења. Према томе, треба се позабавити чињеницом да се наставља прилив оваквих појединаца који се радикализују до насилног екстремизма у својим земљама.

Јавност у Србији била је изненађена када је објављено да је турска војска срушила руски војни авион. Да ли је авион морао да буде срушен? Вероватно сте могли да предвидите каква ће бити реакција Москве.

– Најпре желим да нагласим да је немили инцидент од 24. новембра у суштини представљао примену постојећих турских правила ангажовања против неидентификоване претње која је повредила турски ваздушни простор упркос поновљеним упозорењима. Турски радари упозорили су поменути авион десет пута за пет минута да промени курс лета. Ова упозорења чули су и забележили штабови и пилоти анти-Даешовске коалиције. Пошто се повређивање наставило, турски авиони Ф-16 који су патролирали пограничном облашћу пуцали су у турском ваздушном простору. Погођени авион срушио се на суседну територију унутар Сирије. Неки делови авиона пали су и на турску територију повредивши двоје турских држављана. Тек је много касније утврђена националност овог авиона након саопштења руских власти после инцидента. Турске безбедносне службе уложиле су много напора да пронађу тело погинулог пилота и предале су га Русији уз војне почасти.

Свакако верујемо да се овај инцидент могао избећи само да су руске власти обратиле пажњу на наша поновљена упозорења од почетка руских ваздушних удара у Сирији. Упозоравали смо Русију на све могуће начине и на свим нивоима како би се избегао инцидент. Након повреда нашег ваздушног простора од стране руских авиона у два наврата 3. и 4. октобра 2015, опширно и јасно смо објаснили наша правила ангажовања и у Анкари и у Москви како цивилним, тако и војним властима Русије. Од 30. септембра до 30. октобра Русија је 14 пута упозоравана на разним нивоима. Председник Ердоган је лично два пута упозорио председника Путина – у телефонском разговору 21. октобра, а затим и током њиховог састанка на Самиту Г-20 у Анталији. Дозволите да вам скренем пажњу на једну суштинску ствар. Одбрана националног ваздушног простора и граница једна је од главних националних дужности и суверених права сваке земље. Нисмо ми повредили ваздушни простор друге стране, ми смо само бранили своје државне границе. Међутим, поред тога што је дала неке неприхватљиве изјаве и неосноване оптужбе на највишем нивоу, Русија је почела да примењује и претеране мере против Турске. Руска пропагандна машинерија ради пуном паром. Упркос оваквој претераној реакцији са руске стране, ми смо до сада следили конструктивну политику како не бисмо погоршавали ситуацију. Сачували смо миран и сталожен приступ, али наше стрпљење није без граница. Упркос свему, надамо се да ће преовладати разум и да Русија неће много одуговлачити са преиспитивањем свог става и мера. На тај начин бићемо у стању да се поново усмеримо на наш заједнички циљ борбе против Даеша.

Каква је безбедносна ситуација у Турској после терористичког напада у Анкари 10. октобра?

– Турска се суочава са претњом тероризма од многих терористичких организација укључујући Даеш, ПКК и ДХКП/Ц. Наставићемо да се боримо против њих док не искоренимо претњу тероризма. Али морам да подвучем да је за победу у овој борби неопходна искрена међународна сарадња. Против свих терористичких организација се мора борити са истом одлучношћу.

Казали сте да су за напад можда одговорни Радничка партија Курдистана и Исламска држава. Да ли је данас јасније ко је одговоран?

– С обзиром на то да истрага још траје, не би било у реду коментарисати ово питање.

Са вама у Београд долазе турски привредници. Може ли Србија да очекује нове турске инвестиције?

– Као турски премијер уверавам вас да, са развојем правног система који је компатибилан са слободном и компетитивном тржишном привредом, охрабрујемо и наставићемо да охрабрујемо наше фирме да више инвестирају у Србији. Међутим, наше фирме које су често и део мултинационалних партнерстава инвестираће само ако постоји повољна, ефикасна и фер клима за инвестирање. Према томе, потребан је заједнички напор наших земаља на основу заједничких интереса: са једне стране наша влада ће увек омогућити турским компанијама да траже профитабилне могућности у било ком делу света. Са друге стране, влада Србије треба да олакша стварање пословне климе која даје могућности за профит приватног сектора. Верујем да ће чланство Србије у СТО такође охрабрити трговину и инвестиције у Србији. У сваком случају, као од држава на путу ка чланству у ЕУ то се од нас и очекује: заједничка одговорност нам је да успоставимо функционалну тржишну привреду и оспособимо се да се боримо са конкуренцијом и тржишним законима. У Турској имамо веома покретљив и глобално активан приватни сектор са импресивним предузетничким способностима. Како би овај активни капитал дошао у Србију потребан је правни оквир који је подстицајан за бизнис и обезбеђује нашим фирмама да ће њихове инвестиције расти и напредовати истовремено отварајући радна места и доприносећи развоју Србије.

Како видите политику Србије на Западном Балкану, посебно према Босни и Херцеговини? Унапређена је политичка сарадња Београда и Сарајева, а премијер Србије Александар Вучић два пута ове године посетио је Сребреницу.

– Регион Балкана је у периоду преиспитивања субверзивне шеме билатералних и суседских односа из кога су кулминирала болна искуства из деведесетих година. Преиспитивање билатералних односа и оживљавање сарадње су два главна елемента овог новог схватања. Србија је предводник у томе. Ценимо напоре српске владе да покрене и одржи приближавање са суседима у региону на основу конструктивног приступа успостављању добрих односа и унапређењу сарадње. Односи између Србије и Босне и Херцеговине су стратешки важни за будућност Балкана. Отуда приближавање Београда и Сарајева има моћ да ојача укупну стабилност у региону. Упркос контроверзама по неким питањима која су углавном подсећања на прошлост, ми подржавамо узајамне конструктивне кораке. Учешће премијера Вучића на обележавању двадесете годишњице Сребренице, а након тога посета Београду тројице чланова босанског Председништва оснажили су процес приближавања узајамном добром вољом и конструктивним намерама. Заједничка седница две владе одржана у Сарајеву у новембру а затим и инвестициона конференција уз учешће премијера Вучића у Сребреници била су додатна два корака која је учинила Србија у својој хвале вредној одлучности да унапреди овај процес. Ово је развој догађаја који обећава и охрабрује наше заједничке напоре ка мирном Балкану под кишобраном ЕУ.

С друге стране приближавање Србије и Албаније је паралелан колосек интеракције коју Београд вешто води у свом холистичком приступу стабилном и напредном Балкану. Након примарних посета на високом нивоу са обе стране драго нам је да видимо наставак дијалога. Сматрамо да је узајамна воља Србије и Албаније за помирење за похвалу јер се одржава под знатним ограничењима и тензијама на обе стране. Нормализација између Србије и Албаније је такође комплементарни елемент процеса дијалога Београд-Приштина због којег је још значајнија. Ценимо и потпуно подржавамо процес дијалога уз посредовање ЕУ и његов напредак сматрамо виталним за мир и просперитет Балкана.

Мислите ли да је могуће обнављање трилатералне сарадње између Турске, Србије и БиХ?

– Механизам трилатералних консултација између Турске, Србије и БиХ је производ наших заједничких напора да унапредимо мир, стабилност и благостање на Балкану уз међусобно разумевање. Уз наше напоре, владе и Србије и Босне и Херцеговине активно су подржале и дале опипљив допринос овом процесу. Механизам трилатералних консултација постојано напредује од самог почетка. Имајући у виду кључан значај Босне и Херцеговине за будућност Балкана, наглашавамо нашу заједничку вољу да заштитимо и ојачамо стабилност Босне и Херцеговине. Домети Механизма нису ограничени на успех који је забележио у политичкој сфери, већ смо 2013. основали и економску грану тог механизма. Трилатералном механизму смо последњих година дали осетан узлет. Одржали смо девети и десети министарски састанак у Њујорку на маргинама састанака 69. и 70. Генералне скупштине УН 2014. односно 2015. године. На тим састанцима сложили смо се да и даље убрзамо механизам кроз пројекте економске сарадње.

У договору смо одржали и састанак Трилатералног трговинског комитета, као економски огранак Механизма у другој половини ове године. У том контексту комитет је одржао два узастопна састанка у августу у Анкари и у октобру у Београду, тако да су се наши министри привреде и трговине два пута састали за два месеца и поновили одлучно опредељење да се појача економска сарадња. Након београдског састанка бизнис форум у Сарајеву био је прилика да се окупе представници приватног сектора све три земље око неколико заједничких пројеката. Сада смо у фази хармонизовања међусобних споразума о слободној трговини у односу на нове економске и пословне могућности. Још један конкретан исход економског аспекта механизма биће оснивање заједничког Трговинског представништва Србије и Босне и Херцеговине у Истанбулу које Турска као свој допринос даје овим двема владама. Заједно са пројектима и активностима Механизма трилатералних консултација процес придружења Турске и Србије ЕУ као и нова Европска иницијатива према Босни и Херцеговини комплементарни су аспекти ка предвиђеној интеграцији Турске и Балкана у европске и Евроатлантске институције. Механизам трилатералних консултација наставиће са радом у периоду који је пред нама како би подржао процес ЕУ интеграција наших земаља како политичким тако и економским средствима.

Турска уважава најбоље интересе Србије

У целини народ и влада Србије могу бити спокојни да ће Турска увек нашим односима приступати високо уважавајући најбоље интересе Србије. Дела говоре више од речи: наши напори да успоставимо тешњу сарадњу у оквиру Трилатералног трговинског комитета Турска-Србија-Босна и Херцеговина указују на наше опредељење да промовишемо интеграцију Србије у њен регион и у Европу. На пример, предвиђамо да јануара 2016. отворимо заједничко Трговинско представништво Србије и Босне и Херцеговине у Истанбулу уз великодушну подршку пословне заједнице. Сви такви кораци чине се у светлу нашег чврстог уверења у незаобилазну улогу Србије као гаранта мира, добробити и стабилности на Балкану.

извор:www.danas.rs/danasrs/politika/_rusija_primenjuje_preterane_mere_protiv_turske.56.html?news_id=313513

2 гласa