Београд – Како би додатно обучила запослене за реаговање у ванредним ситуацијама и безбедан рад, Нафтна индустрија Србије у новембру 2014. године потписала је Меморандум о сарадњи са Српско-руским хуманитарним центром у Нишу. У свим групама ватрогасаца-спасилаца који се шаљу на обуку у Русију одлазе и радници ове компаније.(Фото: Спутњик)

Када су нишки ватрогасци по позиву грађана дошли на место пожара на улазу у град, изненадили су се. Велики-пожар пријавили су запослени на НИС-овој пумпи. Одмах су се јавили и радници бензинске станице са друге стране ауто пута који су их извештавали о правцу ширења пожара. Горела је стрњика и друго растиње на шестсто квадратних метара у близини подземног складишта горива. До доласка ватрогасаца пожар је угашен, а радници НИС-а добили су признање Ватрогасне станице „Ниш“.

Како би додатно обучила запослене за реаговање у ванредним ситуацијама и безбедан рад, Нафтна индустрија Србије у новембру 2014. године потписала је Меморандум о сарадњи са Српско-руским хуманитарним центром у Нишу. Договорено је стручно усавршавања запослених и размена знања у области противпожарне безбедности.

У НИС-у кажу да је природно што је дошло до ове сарадње, с обзиром да област којом се баве, управљање нафтном индустријом, носи велике ризике. Зато у овој компанији треба да ради читава армија ватрогасаца — који то постају одлуком да се запосле у НИС-у.

„Први нам је циљ да заштитимо животе и здравље запослених, своју имовину, али и околину, целу територију на којој радимо. Нескромно је да ја то кажем, али у овој области НИС је већ лидер у региону. Примерима светске праксе желимо да будемо водећа карика која ће у партнерском односу са надлежним државним органима учествовати у реаговању и сузбијању ванредних ситуација“, каже за Спутњик Јовица Бојиновић, директор сектора за ХСЕ Нафтне индустрије Србије, како се то стручно каже, односно први човек за безбедност у компанији.

У школама у Србији не постоји образовни профил „точилац на бензинској станици“, на пумпама раде људи различитих струка, зато је НИС одлучио да их сам обучи за безбедан рад, јер материје са којима су у додиру услед погрешног руковања могу да угрозе и њих и друге људе.

Компанија у Београду има савремени тренажни центар, потпуно идентичан НИС-овим пумпама. После уводних обука, следи практичан рад, реаговање у симулираним ситуацијама високог ризика по људе и околину.

„Продаја деривата може бити опасна, а купци с друге стране нису обучени да реагују у ванредној ситуацији. Зато запослени имају обавезу да и њих прате, да поред тога што им пружају услуге, брину о њиховој безбедности, да се не би десио било какав нежељени догађај“, каже Бојиновић за Спутњик.

Унапређење знања реализовано је и кроз заједничке ватрогасне вежбе које су одржане на НИС-овом складишту нафтних деривата у Нишу, који се налази у комшилуку Хуманитарног центра.

Сарадња Центра и НИС-а настављена је у Санкт Петербургу и Москви на посебној обуци за раднике НИС-а који су употпунили знање из области заштите од пожара и реаговање у хемијским акцедентима, а у плану је и специјалистички тренинг за раднике на рафинеријским постројењима, као и за компанијске ватрогасце.

У свим групама ватрогасаца-спасилаца  које на обуку у Русију шаље Српско-руски хуманитарни центар из Ниша су и радници ове компаније, објашњава за Спутњик директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија.

Поред припадника Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације, у самој компанији раднике НИС-а обучавају професионалци који за то имају одобрење МУП-а Србије и одлично познају нафту индустрију. Запослени на крају обуке полажу испит за професионалног ватрогасца. Кад свi прођу обуке, НИС ће имати стотине ватрогасаца на које и држава може да рачуна.

Иначе, Нафтна индустрија Србије одазвала се апелу државе током поплава, испоручили су у том тренутку преко потребну нафту и нафтне деривате.

„Мислимо да се у таквој ситуацији од једне стратешке компаније то и очекује, укључили смо спасилачке екипе на терену, али и пружили стручну помоћ у оквиру градских и републичког штаба за реаговање у ванредним ситуацијама. Држави смо у сваком тренутку на располагању на територији целе републике“, каже Јовица Бојиновић.

Он додаје да је НИС протекле зиме у сарадњи с Владом Републике Србије обезбедио гориво и логистичку подршку за наше, али и мађарске бродове ледоломце, који су се интервенисали у Србији током леденог таласа.

Термин „социјално одговорна компанија“ у Србији је постао популаран у последњој деценији. Taко себе описују многи који сматрају да треба пратити нове трендове пословања и симболичан део зараде издвојити за неку акцију. Понашати се социјално одговорно значи да су акције фирме вођене сазнањем о одговорности не само према запосленима и клијентима, већ целом друштву, али и животној средини.

Тамо одакле је овај термин дошао, добро постављен систем реаговања у ванредним ситуацијама највиши је степен социјалне одговорности.

Додајмо и да обуке НИС-ових радника у Русији финансира Српско-руски хуманитарни центар, који је отворен за овај вид сарадње и са другим компанијама које су свесне важности обуке за реаговање у ванредним ситуацијама и очувања природе Србије.

Спутњик

www.vaseljenska.com/vesti/ruska-investicija-za-koju-niko-ne-zna-u-srbiji-spasava-zivote/

Прочитај без интернета:
1 глас