Београд – Тезу Запада да се руско-српска веза темељи искључиво на емоцијама демантују руска улагања у нашу земљу, само у протеклих 12 година око четири милијарде долара.

Не треба занемарити ни поменуте емоције, јер се помоћ Русије Србији у ванредним околностима не може поредити са активношћу било које друге земље.

Према подацима агенција за испитивање јавног мњења, грађани Србије као земљу која код њих ужива највећи углед наводе Русију. Она се помиње и као заштитник интереса Србије.

Бројни аналитичари то сматрају „позитивном предрасудом“ наводећи да је тврдња неоснована и да је економска помоћ Руске Федерације мит, као и тврдња да је Русија пријатељ Србије.

Бројке никада не лажу

Трговинско представништво Руске Федерације у Београду ове године слави 75. рођендан. Функционисало је и у годинама најкомпликованијих односа двеју земаља, сукоба Тита и Стаљина. У време бомбардовања и санкција, Руси су остали у Београду. Данас је овде присутно више од 100 руских компанија. Инвестиције у Србију само од 2003. године су око четири милијарде долара.

Трговински представник Руске Федерације Андреј Николајевич Хрипунов подсећа да је највећи инвеститор „Гаспромњефт“ — само НИС-ове инвестиције веће су од две милијарде евра. Од „Нафтне индустрије Србије“ републички буџет остварује највећи прилив по основу директних и индиректних пореза, за шта је добила и признање Пореске управе.

„Поред тога што развија инвестиционе програме у домену свог пословања, ова компанија више од два милиона евра годишње издваја за подршку спорту. Спонзорише бројне клубове, Тениски савез Србије, има уговор са НИС Петрол рејсинг тимом. Нафтна Индустрија Србије подржава и многобројне пројекте из културе, ФЕСТ, ЕГЗИТ, Фестивал у Гучи. Велика средства издваја и за социјално угрожене, децу и особе са инвалидитетом. Много се улаже и у развој науке и екологије“, каже Хрипунов за Спутњик.

Он подсећа да је компанија „Лукоил“ у „Беопетрол“ уложила више од 300 милона долара и да такође има низ програма помоћи. Кад је дошао у Србију, „Лукоил“ је био прва компанија која је издвојила новац за изградњу Авалског торња. Поред тога, улажу у програме за децу, школе и социјалне установе.

Најважније инвестирање у знање

Руске Железнице, „РЖД Интернешнел“, у Србији реализују низ пројеката који се финансирају кредитима из Руске Федерације. Тренутно се око милијарду долара улаже у обнову железница и набавку технике.

„Поред тога, улажу у здравље наше деце, мислим да је то инвестиција будућности. Био сам у школи ’Васа Живковић‘ у Панчеву, у њу се 30 година није улагало. ’РЖД‘ ју је уз помоћ локалних власти обновио прошле године, а и даље ће помагати српске школе“, напомиње Хрипунов.

И друге руске фирме имају друштвено одговорне пројекте. Међу њима је „Норд картон“, који је у Јагодини изградио фабрику картона и амбалаже. „УГМК холдинг“ уложио је у фабрику за производњу бакарних цеви у Мајданпеку.

Помоћ у ванредним ситуацијама

Од 2007. године, када је Русија први пут упутила у Србију летелицу за гашење великих шумских пожара, највише од свих земаља помогла је Сектор за ванредне ситуације. Посебну помоћ пружа кроз обуку људи, која континуирано траје четири године.

Посебан сегмент помоћи је оно што смо гледали у прошлогодишњим поплавама.

„Нама је та помоћ драгоцена, утолико више што немамо ни довољно људи, ни довољно технике, и када је заиста мука, та помоћ је више него добродошла. Тих 76 људи је у мају прошле године спасило преко 2.300 људи у Србији. То по мени не може ни да се вреднује. А са друге стране имате последњу донацију од 10 возила и једно возило робота. Само она кошта девет милиона и 200 хиљада долара“, истиче начелник Сектора за ванредне ситуације, Предраг Марић.

У априлу 2012. године званично је отворен Руско-српски хуманитарни центар у Нишу. Русија је нашој земљи од тада поклонила ватрогасну технику и опрему вредну чак  12 милиона долара.

Руско-српски одред за хуманитарно разминирање „Емерком Деминг“, само је на подручју Параћина од 2009. године, после експлозије у војном магацину, од мина очистио осам локација на којима је пронађено више од 12 хиљада експлозивних направа.

2202 до Београда

Транспорт људи и опреме за реаговање у оваквим ситуацијама није јефтин. Све кошта много више када не долази из суседне земље или региона, већ са места удаљеног од Србије више од две хиљаде километара. На питање Спутњика зашто Русија све ово ради кодиректор Руско-српског хуманитарног центра генерал Виктор Викторович Сафјанов је одговорио:

„Исто питање могу и ја да поставим вама Србима. Мислим да су наши словенски корени и наша православна вера, као и односи који су стварани током историје, довели до овакве сарадње. Тако је било и биће све док живе ова два велика народа.“

Новац у сарадњи двеју земаља је јако важан. Али та сарадња доказује и да није најважнији. Важне су везе међу људима и оно што остаје за будуће генерације.

Сенка Милош / Спутњик

www.vaseljenska.com/ekonomija/ruska-ulaganja-u-srbiju-nije-mit-vec-milijarde/

Прочитај без интернета:
0 гласовa