Миша Ристовић

ВИШЕ Од 100 спасилаца у два одреда, девет пловних средстава, три летелице и 16 јединица технике Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације у пуној приправности. Спремни за најгори могући сценарио у недавним поплавама у Србији, могли су сваког тренутка да долете до нас и професионално помогну. Баш као што су то учинили маја 2014. године.

Евентуални позив за помоћ очекивали су чланови двеју руских екипа најбоље припремљених спасилаца – Центар за спасилачке операције “Лидер” и Одред за спасавање “Центроспас”.

15 (1)_620x0

На сталном дежурству је био и авион “Ил-76”, хеликоптер “Бо 105” и аеромобилна болница.

- Свакодневно је рађен сателитиски мониторинг и праћена прогноза времена, како би се евентуално ангажовали спасиоци и техника – кажу за “Новости” у Српско-руском хуманитарном центру (СРХЦ) у Нишу. – Наши спасиоци су обилазили и угрожена подручја поплава и процењивали ситуацију.

СРХЦ у Нишу је већ оправдао своје постојање, а његови припадници били су ту када је било најпотребније. Могућности оперативног реаговања овог центра у највећој мери биле су демонстриране током уклањања последица разорних поплава у Србији и другим земљама Балкана у мају 2014. године.

ДЕМИНИРАЊЕ
ЈЕДНА од важних делатности СРХЦ је хуманитарно разминирање. Почев од 2008. године, заједнички српско-руски одред ради на чишћењу територије Републике Србије од експлозивних направа. За овај период, очишћено је више од 4,2 милиона квадратних метара територије, а пронађено и уништено више од 13 хиљада комада различите муниције.

Руски спасиоци први су притекли у помоћ Србији. За два дана, они су евакуисали више од 2.000 становника (укључујући више од 600 деце) из зоне поплава у Обреновцу, где је ситуација била најкритичнија.

У оквиру те операције, у Србију, као и у Босну и Херцеговину, авијација МЧС-а Русије допремила је више од 140 тона различите хуманитарне помоћи.

Иначе, СРХЦ у Нишу је стално спреман за реаговање у ванредним сутуацијама. У њиховом магацину “под конац” је поређано све оно што је потребно за реаговање и помоћ. Ту су пољске кухиње, шатори, покривачи, пећи на чврсто гориво… Спасиоцима су на располагању и на чамци, камп-шатори, комплети металног посуђа, хидраулични алат за хитне интервенције… Ту су и теренци, приправни да у сваком тренутку крену на извршење задатака.

У Нишу су стационирани и санитети, који се веома брзо претварају у приручне амбуланте, али и велики шатори са мини-пећима.

- Гашење пожара, отклањање последица поплава, хуманитарна помоћ настрадалом становништву, разминирање, али и усавршавање кадрова поља су на којима делује СРХЦ – веле у Нишу. – Центар је активно учествовао у неколико операција пружања помоћи Републици Србији, као и у акцијама у отклањању последица ванредних ситуација на територији Републике Српске, Федерације БиХ, Грчке и Словеније.

Центар активно спроводи обуку и припрему стручњака, користећи за могућности високих образовних установа МЧС-а Русије, а пре свега, санктпетербуршки универзитет Државне ватрогасне службе. Током последње две године, обуку је прошло више од 200 српских спасилаца.

ДОНАЦИЈЕ СРБИЈИ
СРХЦ је досад Србији донирао десет противпожарних возила и два специјално робот возила, која су намењена гашењу пожара у високоризичним подручјима, где спадају и складишта муниције. Донирани роботизовани комплекс МВФ-5 практично се већ доказао крајем децембра прошле године, приликом гашења пожара после експлозије у складишту опреме и муниције Антитерористичке јединице МУП-а у Липовачкој шуми.

Званично, СРХЦ представља међувладину хуманитарну некомерцијалну организацију, која има статус правног лица, која је регистрована у Републици Србији у складу са њеним законодавством.

А последња политичка “таласања” око статуса овог центра, ни мало не утиче на њихов рад и спремност за реаговање у ванредним ситуацијама.

- Политика СРХЦ је да је Србија суверена земља, која самостално доноси одлуке – кажу у нишкој хуманитарној бази. – Иначе, многима је непознато да се неки специјални статус очекује за само 14 чланова центра. А доста би нам и практично значио. Јер, на пример, сада када превозимо наше велике генераторе у места где је дошло до хаварије на електросистему, долазимо у апсурдну ситуацију да морамо да платимо путарину. Ипак, ми смо ту да реагујемо када је потребно и то ћемо чинити професионално, као и до сада.

Српско-руски хуманитарни центар настао је на основу Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације. У Нишу су 25. априла 2012. године, параф на споразум ставили тадашњи министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и министар за ванредне ситуације Руске Федерације В. А. Пучков. Истог дана потписан је Споразум о усвајању Статута Центра.

Као правна основа за формирање СРХЦ, послужио је Споразум између Влада Републике Србије и Руске Федерације од 20. октобра 2009. о сарадњи у области ванредног хуманитарног реаговања, спречавања елементарних непогода и техногених хаварија и отклањања њихових последица.

Једна од вежби чланова СРХЦ

ПРИДРУЖИВАЊЕ

У БУДУЋНОСТИ, СРХЦ се пројектује као свеобухватна међународна структура, која обезбеђује суделовање и пружа помоћ у ванредном хуманитарном реаговању свим заинтересованим државама балканског региона.

Центар је отворен за придруживање сваке државе или организације, која је солидарна са његовим циљевима и задацима.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:596425-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B5

Прочитај без интернета:
0 гласовa