ТРЕЊИН: РУСИЈА НИЈЕ ХТЕЛА ДА ДОЗВОЛИ ДА ДАМАСК ПАДНЕ У РУКЕ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ

  • Московски публициста Константин ЕГЕРТ: Путин је поново победио Обаму. Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успело оно што је желео од самог почетка – да присили САД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан
  • Немачки публициста Винфрид ШИНДЕР-ДЕТЕРС који живи у Кијеву: Сукоб у Источној Украјини ће остати замрзнут, а Москва ће пружити подршку сепаратистичким подручјима, међутим – неће бити припојена Русији као Крим

РУСИЈА се вратила на светску политичку сцену. Москва је била врло активна приликом договарања обуставе ватре у Украјини, а ангажовала се и у Сирији и то је прва војна интервенција Москве од 1989.

Не дешава често да руски председник хвали САД. Седамнаести децембар 2015. био је такав дан. Владимир Путин показао је да је и сам изненађен тиме што се кључни аспекти руског и америчког плана за Сирију – поклапају.

Москва ће подржати најновију иницијативу Вашингтона о смиривању сиријског сукоба, рекао је шеф Кремља на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви.

Два дана пре тога је амерички министар спољних послова Џон Кери посетио Москву.

Пре састанка са Путином, Кери је демонстративно прошетао Арбатом, једним од омиљених московских шеталишта, и куповао сувенире. То су биле слике симболичке снаге, какве нисмо видели годинама.

„Путин је поново победио Обаму”, сматра московски публициста Константин Егерт у својој анализи.

Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успело оно што је желео од самог почетка – да „присили САД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан”.

Шеф Кремља, каже Егерт, створио је план у коме су сукоб у Украјини и питање Крима припојеног Русији доспели у други план.

Од краја септембра, Русија учествује и у догађајима на међународном ратишту у Сирији, на коме је до сада главну ријеч водила међународна коалиција са САД на челу.

Стационирањем својих борбених авиона у Сирији, Москва се вратила на светску војну позорницу, јер то је прва таква акција од повлачења совјетске војске из Авганистана 1989. Русија каже да њена авијација помаже сиријским снагама у борби против терориста организације Исламска држава (ИС), наводи даље Deutsche Welle .

САД тврде да руске бомбе погађају углавном борце сиријске опозиције. Вашингтон је сматрао да Русија компликује ситуацију.

Ситуација је постала још запетљанија када је 24. новембра Турска оборила руски бомбардер типа Су-24 на граници са Сиријом.

Анкара је тврдила да је руски авион повредио ваздушни простор Турске.

Био је то први пут у последњих неколико деценија да једна држава НАТО обара руски војни авион.

Москва је реаговала оштрим економским санкцијама против Турске и појачавањем свог војног присуства у Сирији.

Дмитриј Трењин, шеф московског центра Карнеги, сматра да Русија тиме жели да „спречи војни пораз Асада и пад Дамаска у руке ИД”, и додаје да су перспективе рата ипак нејасне.

Руски стручњак види Сирију у ширем контексту Путинових планова. „То је, попут Украјине, корак усмерен против постојећег светског поретка, у коме питања рата и мира решавају САД и њихови савезници”, каже, Трењин – „Путин је то прекинуо”.

Рат у Украјини још није окончан. Приближавање Русије и САД око Сирије критички прате пре свега у Украјини, земљи која је раније доминирала на дневном реду између Русије и Запада.

Западни политичари истичу да неће престати да критикују Русију због тога што Москва помаже у Сирији. Али, аналитичари попут Константина Егерта то виде друкчије: „Кијев ће платити цену новог приближавања Русије и САД.”

Договори из Минска као да полако умиру, сматра немачки публициста Винфрид Шиндер-Детерс који живи у Кијеву.

Његова прогноза: сукоб у Источној Украјини ће остати замрзнут, а Москва ће пружити подршку сепаратистичким подручјима, међутим, она неће бити припојена Русији као Крим.

Слично то види и Трењин који живи у Москви, али додаје: „Врхунац кризе је прошао”.

извор: http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/deutsche-welle-rusko-angazovanje-u-siriji-je-korak-protiv-americkog-svetskog-poretka

Прочитај без интернета:
2 гласa