Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији требало би да профилише јаснији став како приступити развезивању „косовског Гордијевог чвора“ Бранко Ружић / Фото А. Станковић

„Од грађана, надлежних институција, академске заједнице и СПЦ очекујемо да чујемо и добијемо инпуте на који начин они сагледавају ову проблематику и да након тога, у епилогу, добијемо јаснији став како приступити развезивању “косовског Гордијевог чвора“, објашњава за Тањуг Ружић о томе шта очекује од дијалога који је покренуо председник Србије Александар Вучић.

Државни врх Србије одважио се, каже, да не држи главу у песку, него да покрене процес који, према његовим речима, треба да доведе до одрживог и историјског решења проблема Косова.

„Увек је боље бити активан у том процесу, учествовати и афирмисати своје државне разлоге и националне интересе, и уважавати чињеницу колика је наша земља“, истиче он и објасњава да је државни врх, како каже, успео у великој мери да позиционира питање КиМ међу приоритетне теме агенди многих земаља.

Истиче да очекује и много одговорнији приступ међународне заједнице у остваривању права Срба на територији КиМ, пре свега, на пољу просвете, здравства, а сматра да је од изузетне важности да се, како каже, договори екстериторијалност СПЦ, повезивање цркава и манастира.

„Елементарна логика налаже да представници Српске листе играју много важнију улогу у политичким процесима на КиМ на изградњи институција и демократизацији косовског друштва у коме је и 150. 000 Срба. Улога представника Српске листе је да се коначно заокружи процес формирања ЗСО“, наглашава Ружић.

На питање да ли ће у разговору са председником Вучићем, његова партија поновити идеју о подели Косова, коју је раније изнео шеф његове странке Ивица Дачић, Ружић каже да је то једна од идеја која ће сигурно бити поменута.

Сматра да за такво решење није касно, те да се историјске околности у свету мењају.

„За 15 година можда ће то бити другачије али морамо сагледати шта је реалност, шта је потреба наших сународника, чак и шта је потреба политичких лидера Албанаца на територији КиМ“, каже Ружић.

На критике Дачићевог предлога коју се уследиле Ружић одговара да су „сви предлози у дијалогу о КиМ легитимни“, а на констатацију да је управо због тога он поново ушао у полемику са лидером ЛДП-а Чедомиром Јовановићем, Ружић каже да су Јовановићеве реакције одраз његове немоћи.

„Након великих спољнополитичких резултата које су заједно постигли Вучић и Дачић, уважавајући реалност, али и инсистирајући на очувању државног разлога и националног дигнитета, јасно је да је та осовина, мотор реформи и европских интеграција државе Србије“, каже Ружић.

На основу тога, закључује, „управо је дотични критичар био у дефициту резултата на том пољу и показао висок степен немоћи“.

Ружић истовремено целокупну опозицију види као дезоријентисану и програмски и политички уз велику дозу, како каже, лидерских сујета.

„Опасна је тенденција код неких да посежу за фашистичким манирима бављења политиком. Грађани не желе да виде политичаре који туку новинаре или да пропагирају нешто што је политика средњег века“, каже он.

Опозиција, сматра, не поседује потенцијал да се уједини, како каже, чак ни око тога да се бори против коалиције СПС-СНС и Александра Вучића.

„То им је иначе била једина политика на председничким изборима“, сматра Ружић.

На београдски изборима, најављује Ружић, СПС ће имати свог кандидата, а ко ће то бити, зависиће од победничког модела наступа на изборима за који буду определили.

Убеђен је да би у коалицији са СНС имали минимум 50 одсто.

На питање шта мисли о оценама да је Социјалистичка партија утопила свој идентитет у коалицију са СНС и шта је то по чему је СПС данас препознатљив на политичкој сцени, Ружић каже да је СПС сачувао свој политички идентитет и да то потврђују резултати на изборима.

Неколико дана након председничких избора, на локалним изборима у пет општина и градова у Србији, СПС је наступио самостално и освојио 15 до 26 процената гласова, наводи он.

На питање како као припадник партије која не крије своју наклоност ка Русији оцењује изјаву председника Европске комисије Жан Клод Јункера да проширења неће бити до 2025. године, односно, упозорење америчког амбасадора Скота да чланство у Унији није „а ла царт“ , алудирајући да би улазак Србије у ЕУ подразумевао и санкције Русији, Ружић је јасан:

„Србија неће увести санкције Русији, али сам уверен да ће до момента када Србија буде испунила све стандарде за улазак у ЕУ, то питање бити заборављено и та тема неће бити актуелна када достигнемо ниво за улазак у ЕУ“, истиче он. Напомиње да се „Србија не налази у позицији госта ресторана који се зове ЕУ“ и каже да ће „тај ресторан претрпети многе структуралне промене унутар себе у годинама које следе“.

На питање да ли је министарска позиција отупила његов „оштар језик“ и гард „бунтовника“, како су га перципирали медији који су га видели и као ривала Ивици Дачићу, као критичара који је помињао „рушење“ Александра Вучића, преиспитиво коалицију са СНС…и слично, Ружић каже да су његови ставови остали исти, али да су се наслови у новинама променили.

„Реч о медијској интерпретацији мојих изјава“, каже Ружић и додаје да веома одговорно приступа послу којим се бави.

„Као министар желим да дам пуни допринос наставку реализације свих оних циљева које је поставила моја претходница, садашња премијерка Ана Брнабић. А што се тиче мојих политичких ставова, увек су били здраворазумски и ја их не мењам. Оно што се променило у односу на тај претходни период, рекао бих да је више до уредника, наравно не уз намеру да их критикујем, да се не увреде, али углавном су се променили наслови“, закључује Ружић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:687250-%D0%A0%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%9B-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D1%85-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%9A%D0%B8%D0%9C

1 глас