Више од недељу дана после пада немачког „ербаса 320″ на Алпиме, који је по свему судећи намерно срушио копилот који је патио од депресије, услови под којима раде пилоти наједном су се нашли у жижи интересовања јавности. Андреас Лубиц патио је од депресије са самоубилачким тенденцијама, саопштило је државно тужилаштво у Диселдорфу, а велика је вероватноћа да има још оних који управљају путничким авионима, а да здравствено нису способни за тако одговоран посао.

- Моја компанија нема ни приближно тако оштре критеријуме при запошљавању као Луфтханза. Многим копилотима морам да кажем шта да раде, иначе не би стигли све сами, чак ни када је време лепо. Неки од њих су тако слабо плаћени да станују на селу и морају да возе дуго да би ујутру били на време на послу. И мени самом се десило да неколико пута задремам на лету и не знам ниједног колегу коме се то није десило – испричао је за немачки дневник „Велт“ један искусни капетан авиона.

- Постоји јасан безбедносни проблем са нашим копилотима и мерама гвоздене штедње које су нам наметнуте, али о томе се не говори – додаје овај неименовани пилот. Компанија није споменута.

Проблем су, на пример, дугачке туре на којима пилоти доживљавају велики стрес због временске разлике: Често се дешава да после слетања имају само 24 сата одмора и одмах лете назад, иако организам још трпи због џет-лега.

Пилоти интерно тврде да само летење још и није најстреснији део посла, већ сталне контроле и провере на симулатору. Они којима медицинска контрола нађе и најмање обољење – на пример изненадно погоршање вида или дијабетес, аутоматски губе лиценцу и постају незапослени.

- Познајем пилоте који свесно не иду код лекара Луфтханзе, већ се радије обраћају редовним јер не желе да фирма зна превише о њима – изјавио је један пилот Луфтханзе.

У анкети коју је немачки синдикат Кокпит спровео 2011. године, 93 одсто анкетираних пилота рекло је да су због умора већ правили грешке. Пилот са којим је „Велт“ разговарао тврди да са њима „заправо више нико не би требало да лети“, али и да ће, „ако нико ништа не каже, ово лудило једноставно да се настави“.

Плаћају да лете

Проблеми мањих компанија су још озбиљнији. На чартер летовима, капетани понекад имају копилоте које плаћају да би летели! Овај концепт који се зове „пеј то флај“ („плати да летиш“) је више него споран. Различите агенције налазе копилоте за компаније, којима обећавају да ће летети 300 до 400 сати као први официри, а за то морају да уплате до 60.000 евра. Они који то ураде, добијају у својим летачким књижицама сате летења с којима касније могу да конкуришу у другим компанијама.

- Недавно сам имао у кабини копилота који ми је јасно рекао да је он ту као муштерија – каже пилот са почетка ове приче.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/483590/Sa-nama-niko-ne-bi-trebalo-da-leti

Прочитај без интернета:
1 глас