(Гардијан, 17.11.2015)

Терор може да успе једино уз нашу сарадњу

simon-jenkins-lРазмисли шта непријатељ жели да урадиш, и уради супротно од тога. Ниједно друго ратно начело није толико игнорисано као ово.

Од париских атентата у петак, свет је остварио снове Исламске државе. Натопио је њихова дела славом, понизно је глорификовао њихове починиоце и дефинисао их као ратнике, а не као убице. Дела најпрљавијег ужаса су „национализована“, а онда и интернационализована. Цео свет је повучен у мрежу страха ИСИС-а. Његове најдивљије фантазије су остварене.

Моћ терора не лежи у чину, већ у ономе што после њега следи. Чин је смрт и уништавање, што је само по себи ужасно. Реакција је та која му даје политичку димензију. Као са Осамом бин Ладеном после 11. септембра, ИСИС би желео да свет полуди, да прогласи ванредна стања, одузме слободе, да прогони умерене муслимане и да бомбардује муслиманске градове. Капитулирајући пред овим жељама, Запад је знатно повећао моћ терора – као и вероватноћу за ограничавања.

Западњачки лидери изгледа не виде разум. Папа је говорио о трећем светском рату. Дејвид Камерон је цитирао Хитлера и нацисте. Обе напомене наговештавају оскудно знање историје. Додатни новац се убризгава у војну опрему. Французи бомбардују главни град ИСИС-а, Раку, несумњиво доказујући да бомбе са неба убијају недужне исто толико ефикасно колико и меци на тлу.

Француско бомбардовање Раке, тзв. главног града ИД (Фото: АП)

Сваки западњачки лоби против слободе излази из сенке, знајући да је њихово време дошло. Британски државни секретар, Тереза Меј, исправно је упозорила да је „мењање нашег начина живота“ исто што и бити саучесник терориста. Она ипак тражи овлашћења за вршење надзора која управо то и раде, док њен шеф сам себе назива Черчилом и троши две милијарде фунти за „опрему специјалних снага“. Специјалне снаге немају никакве везе са бомбашима самоубицама. Потребна је људска интелигенција у муслиманским заједницама, у чему је Британија већ била изузетно успешна.

Бин Ладен је показао да су масовна убиства најлакше доливање уља на ватру у политици страха, страх који искривљује демократски суд, који ствара претеране реакције и нове још ужасније непријатеље. Због људских злочина треба туговати и саосећати. Масакр у Паризу је трагедија. Није требало да га претворе у ратни чин.

Рат је сукоб између држава. Убијања нису угрозила интегритет ниједне државе. Та претња долази само од тога како ми реагујемо, улазећи у игру са терористима. Овонедељни третман ИСИС-а само потврђује њихове тврдње о џихаду. Зашто би Запад требало да им поклони победу, када би у ствари требало да будемо довољно јаки да их тихо презиремо?

Са енглеског : Светлана Максовић

 извор:facebookreporter.org/2015/11/21/%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%BD-%D1%9F%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%81-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0/

Прочитај без интернета:
0 гласовa