Жупанијски суд у Загребу у потпуности је поништио прресуду кардиналу Алојзију Степинцу који је одмах после Другог светског рата осуђен на 16 година затвора

ЗАГРЕБ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

Жупанијски суд у Загребу у потпуности је поништио прресуду кардиналу Алојзију Степинцу који је одмах после Другог светског рата осуђен на 16 година затвора. Захтев за поништење пресуде поднео је Степинчев рођак Борис, а одлуку суда је потписао судија Иван Турудић.
Образлажући одлуку, судија Турудић је рекао да су Степинцу на суђењу 1946. године била ускраћена сва грађанска права и да није могао слободно да изнесе одбрану.

Суд је одбио сведочење оних који су желели да потврде да је Степинац помагао Јеврејима и Србима. Суд је тако утврдио да су на том суђењу биле прекршена све цивилизацијске норме и казнено право, пре свега право на законито суђење.

Одлука никога није изненадила, јер се већ дуже време врше припреме да се поништи судска пресуда кардиналу Степинцу. Долази то у осетљивом тренутку када је започела са радом и мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве, на иницијативу самог папе Фрање.

“Не верујемо да ће ова одлука Жупанијског суда имати утицаја на даљњи рад комисије. Ионако се овде ради о поништењу судске пресуде из времена комунизма, а са њима и једна и друга страна имају проблеме”, речено је ”Новостима” из извора блиских Католичкој цркви и загребачком Каптолу.

Измена Закона о казненом поступку омогућила је овакву одлуку загребачког суда, јер је било могуће ићи у поништење пресуде за кардинала Степинца. Њега је осудио Врховни суд Хрватске, а тужилац је био Јаков Блажевић.

“На суђење су дошли и бројни сведоци који су желели да сведоче у корист Степинца, али им суд то није омогућио. Грубо су их потерали”, каже Борис Степинац.

После изрицања пресуде која је укључивала и губитак грађанских права у наредних пет година Степинац је упућен на извршавање затворске казне у Лепоглаву. О њему се бринуо Јосип Манолић, данас најстарији обавештајац на свету који каже да му је обезбеђено све на што је имао по закону права.

“Није се над Степинцем спроводио терор како су неки тврдили. Нема говора да су га у затвору тровали”, кађе Манолић.

После Лепоглаве, Степинац је упућен у кућни затвор у његово родно место Крашић где је и умро. Још увек се износе теорије да су га комунистилчке власти отровале, али правих доказа за то нема.

h

1 глас