Премијер Александар Вучић предложио је у Москви првом човеку Русије Владимиру Путину да у Србији на лето буде одржан самит лидера Евроазијског економског савеза, на којем би требало да се пронађе коначно решење за извоз Фијатових возила из Крагујевца, али и многа друга конкретна економска питања.

Руски политиколог и председник фонда „Радионица евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук оцењује Вучићев предлог као занимљив и на први поглед неочекиван.

– Евроазијска унија није усмерена искључиво на сарадњу са Истоком и жели да прошири сарадњу са европским земљама, западније од Белорусије. Самит лидера Евроазијске уније у Београду би био добар подстицај за продубљивање дијалога са Западом и не видим разлог зашто та идеја не би била прихвац́ена од стране шефова држава које чине Евроазијску унију – каже он.

Београд и Москва, према речима аналитичара Драгомира Анђелковиц́а, разматрају могуц́ност да се одржи сусрет лидера посвец́ен сарадњи Евроазијске уније и Србије. То је српски прворазредни интерес, јер Србија настоји да отвори нова тржишта и да са интеграционим кругом на чијем се челу налази Русија динамизује економске односе.

– Евроазијска унија може да има интерес да са Србијом направи ту врсту аранжмана као пробни балон, као модел како би се Евроазијска унија кроз вишезонску сарадњу повезивала и са земљама које су ван постсовјетског простора. Тако да мислим да то може да буде обострано користан сусрет и једна врста обостраног експерименталног поља за асиметрично ширење Евроазијске уније, не кроз директно чланство земаља које нису са простора бившег СССР-а, вец́ кроз комплексно партнерство – каже Анђелковиц́ и као пример наводи сарадњу Швајцарске и ЕУ.

Такав модел Евроазијска унија би могла да разради са Србијом и да га понуди као универзални пример сарадње и за друге земље.

– Прича о одржавању евроазијског самита или сусрета, можда је претенциозно рец́и самита, нешто је што мени делује крајње реално – објашњава Анђелковиц́.

Ако самит у Србији буде одржан, то би била веома позитивна порука за све земље које би желеле да сарађују са Евроазијском унијом или да постану њена чланица, додаје Трофимчук.

Остаје, међутим, да се види како ц́е се Србија позиционирати и како ц́е балансирати у веома компликованим политичким околностима, између ЕУ и Евроазијске уније, каже он. Стога би Русија и њени савезници требало да што пре одговоре на Вучиц́ев предлог и да конципирају модалитете сарадње Србије и Евроазијске уније како би се избегли евентуални проблеми у односима ЕУ и Србије, закључује Трофимчук.

Према мишљењу Драгомира Анђелковиц́а, ЕУ не би требало да има ишта против сарадње Србије и Евроазијске уније, иако ЕУ на многе ствари, када се ради о сарадњи Србије и Русије, не гледа благонаклоно. То посебно важи за поједине чланице ЕУ.

– Са друге стране, ЕУ је све слабија и као што Србији не треба конфронтација, не треба ни њима. Они не желе да отварају нови фронт. Сада је умец́е Београда да затеже конопац, односно да развија максимално добре односе са Русијом, али да избегава превелику конфронтацију са ЕУ, да је не револтира. Док год их пасивно револтирамо, то није толико опасно. Мислим да нико не може да нам пребаци што желимо да сарађујемо са Евроазијском унијом и што желимо самит. И Немци би то радо радили да могу – закључује Анђелковиц́.

Међутим, бивши дипломата и добар познавалац евроазијских прилика Срец́ко Ђукиц́ не дели Анђелковиц́ев и Трофимчуков оптимизам.

Састанци на врху економских савеза прецизно и чврсто су утврђени статутима и одржавају се у седишту организација или у земљама-чланицама по азбучном или абецедном редоследу. Ђукиц́ каже да није познато да се самит на врху неког економског савеза одржавао ван земаља-чланица.

Према његовим речима, економски разлози нису довољан аргумент за одржавање једног таквог самита. О економским стварима у оквиру Евроазијске уније одлучује њена економска комисија, каже Ђукиц́, док самит може да дâ неку препоруку у складу са прописима Евроазијске уније.

-Треба имати у виду да је Евроазијска економска унија, као и ЕУ, организација која има читаво море прописа који се морају поштовати и врло ретко се могу правити изузеци. Самит врло ретко може преузимати, а мислим да уопште и не може преузимати улогу економске комисије Евроазијског економског савеза. Према томе, тај аргумент никако не би могао да буде нешто што мотивише Евроазијску економску унију да одржи самит у Србији – каже Ђукиц́.

Он сматра да смисао одржавања самита Евроазијске уније ван територије чланица мора бити крупнији, како каже, политички, геополитички или стратешки разлог.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/642924/Samit-Evroazije-u-Beogradu-kapija-a-ne-front-prema-Zapadu

0 гласовa