ПИШЕ: Александар Бећић

Када у недељу увече Лука Максимовић (познат и као Љубиша Прелетачевић Бели) дошета до Републичке изборне комисије (дојаше на белом коњу) да би предао кандидатуру за председника Републике Србије, почиње ново доба српске политике.

SAMO JAKO: Fenomen inata

Ово су речи једног мог познаника и колеге, који је пре неколико дана изјавио како га баш у тој српској политици више ништа не би изненадило.

НИЈЕ У ПРАВУ

То доба је почело на претходним локалним изборима, када је Група грађана Сарму пробо ниси освојила петину гласова у локалном, младеновачком парламенту и тиме убола трн у око не само напредњачкој камарили, него и увређеним, смењеним локалним демократама.

За разлику од напредњака, који су одмах почели да користе флоскулу која пролази код затуцаних (наркомани и Сорошева банда), они су се према младим, креативним момцима и девојкама из ове групе понашали као потпуним аутсајдерима који неће имати шансу ни да сакупе 500 потписа потребних за тзв. „скраћену листу“. Како су се провели – добро је познато.

Љубиша Прелетачевић Бели је постао светски познат, а његов изборни резултат је одјекнуо у целој Србији, али и шире.
И тада је прошло три дана славе.

Белог и његову дружину већина је перципирала као циркузанте, комедијаше и пајаце.
Младеновчани су их схватили као озбиљне „играче“. Њихов рад у локалном парламенту и на терену је био (и јесте) пример како се делује у својој средини: Без компромиса, без одступања, упорно, једноставно – само јако.

Да неким случајем велики вођа пожели да данас распише и локалне изборе, у Младеновцу би највероватније – отишао у опозицију. Јер, Лука (Бели) и његови другари и даље раде како треба, а уместо скупих канцеларија и разбацивања и даље излазе у Кафану код Сиџима (Лукиног оца; Дакле – познати новосадски политичар из редова ДС није његов отац, као што је подметнуто на друштвеним мрежама).

СПЕКТАКЛ

Никада нико неће сазнати (осим најужег руководства овог покрета) да ли би се Љубиша Прелетачевић Бели, алиас Лука Максимовић залетео у председничке изборе да Српска напредна странка није славодобитно објавила како је за не-знам-ти-колико сати сакупила не-знам-ти-колико потписа.
Већ сутрадан ујутро су локални нотари седели у дворишту Сиџимове кафане и трпели навалу народа, а управо овај портал је објавио први интервју са Белим, у ком је он разоткрио да је покрет Сарму пробо ниси за три сата „послао Вучића по бронцу“ и гурнуо га на треће место по броју гласова“.

Кренула су питања када ће сакупљање потписа бити настављено: Волонтери су се сами јављали из других градова. Другари са факултета, познаници, родбина расута по Србији, сви су се јављали и желели да буду део Беловог тима.

За разлику од Вучићеве прескупе израелске агенције која је успела да спусти популарност вође за пет одсто; за разлику од Јеремићеве амерички вођене кампање; за разлику од Јанковићеве „НЛП“ кампање; за разлику од ДЈБ „Увређена млада“ кампање, Љубиша и његово друштво су свима држали предавање о начину вођења герилског ратовања на политичком бојишту.

Креативност на мрежама ишла је само у њихову корист, а уз слоган „Само јако“, родио се и нови: „Сиротиња узвраћа ударац.“

ТАКО И ЈЕСТЕ

Када бисте било ког озбиљног менаџера из неке лобистичке, маркетиншке или ПР компаније обавестили колико је заиста коштала кампања Љубише Прелетачевића Белог, јадник би вероватно доживео омањи срчани удар на лицу места, јер би његова фирма за те паре само пристала да одржи прва два састанка са потенцијалном странком.

Локали су изнајмљивани и плаћани из сопствених џепова, волонтери су међусобно договарали штампање пропагандног материјала, цртали оригиналне „плакате“, качили беле балоне на местима на којима су се прикупљали потписи…

САМИ ПРОТИВ СВИХ

Непредвидивост кретања Белог по пунктовима на којима су се сакупљали потписи излуђивала је провокаторе из СНС који су од првог дана својски минирали кампању Љубише Прелетачевића:
Најпре су одштампали луксузни флајер са текстом из једног таблоида у ком се „доказује“ како су момци и девојке из ове групе повезани са „окорелим криминалцима“. Ефекат те акције је био жестоки пуцањ у ногу: Чланови покрета су одмах покупили те плакате и дистрибуирали их по местима где су скупљали потписе: делили су их потписницима: „Да знају коме дају поверење“.

Онда су нотари били презаузети, није их било ни за лек,… Прелетачевићу су поједини нотари изненада отказивали, волшебно се разбољевали, каснили, споро радили, били ангажовани код других кандидата?
Колико је то провидна лаж говори и податак да се једном другом кандидату, Саши Рудићу из Народног радничког покрета, нотари нису јављали пет дана, иако су свакодневно по више пута покушавали да ступе у контакт са њима како би отпочели скупљање потписа за кандидатуру. Рудићу је на крају остало само да поднесе приговор на рад нотара Републичкој изборној комисији, о чему медији већ други дан упорно ћуте.
Покушали су напредњаци и физичке провокације. Без успеха.

Покушали су да против Љубише Прелетачевића ратују на интернету. У то су увукли „независне“ медије попут Телепромптера који ради по таксиметру. Организовали су и своје групе атрактивних имена (Сербиан Леакс, на пример) које су постављале разна „непријатна“ питања о свим кандидатима сем о Вучићу и Шешељу.
Објављивали с у слике које су биле „крунски доказ“ како је Прелетачевић производ ДС-а, или производ Сороша. Монтирали су плакат са Срђом Поповићем и покушавали многе друге глупости. Својим дежурним десничарима су платили да блате Прелетачевића.

„ЧУДО“ НЕВИЂЕНО

Оно што је (на први поглед) најапсурдније, је чињеница да су младе Младеновчане проклињали и „демократски оријентисани“ ботови и експерти за политику и изборни процес (од којих је најпознатија Весна Пешић) и понеки новинар.

Називали су их кловновима, марионетама, чак идиотима. Проклињали су их што се спрдају са ситуацијом у Србији иако је потребно ситуацију променити на боље, последњи је час. Говорили су како су им намере нечасне, како је Србији потребан Јанковић / Јеремић / Радуловић.

У суштини, увреде и провокације којима су поједине демократе „частиле“ Белову екипу биле су само мало пристојније од оних глупости којима су Младеновчане частили напредњаци.

ЗАШТО?

Одговор је једноставан: Њих је страх. Баш као и Вучића. Они желе да имају тапију на одучивање о судбини Србије. Желе да поново дођу у прилику да одлучују (боље у сваком случају, надам се) уместо актуелних „играча“ на политичкој листи. Рећи да је неко циркузант је образац који преузимају сви политиканти редом, ниподаштавајући свог противника.

ВИДЕО: ПЈЕР МЕДИА ИНФО

Они који се заиста баве политиком и политичким дешавањима у Србији одавно знају да је време актуелне гарнитуре политичара – мање-више – готово. Знају и да је Љубиша Прелетачевић Бели, односно Лука Максимовић, све сем циркузант. Схватили су да је он у опозицији урадио много више за свој град и његове суграђане него демократе у време док су биле на власти. О томе можете више пронаћи на њиховој страници.

Знају да ће већ следећи пут, кад се распишу избори за републичку или београдску скупштину,Љубиша Прелетачевић Бели имати озбиљан пролаз у институције (засигурно са позиције опозиције), а у Младеновцу чак бити и на власти.

Знају да ће се већ следећи пут, када се распишу неки избори, појавити, осим Белог и организације попут поменутог Народног радничког покрета, Радничке акције, Народног фронта, Компаса… А онда ће њихово време заувек проћи.

Уосталом, зар у Италији није трећа политичка снага по јачини покрет Бепеа Грила, познатог комичара? У Гватемали сте имали Џимија Тету (Хамес Ернесто Моралес Кабрера), у Бразилу је и даље актуелан Тиририка (Франсиско Евералдо Оливеира Силва). И на Исланду, у ком Срби виде образац за борбу против корупције комичар Јон Гнар је победио на изборима у Рејкјавику.

Љубиша Прелетачевић Бели сакупио је потребних 10.000 потписа. И више. Знатно више. Желите ли да толико грађана Србије назовете пајацима? Ја се не бих тиме играо.
У то име: Аве Бели.

www.kolumnista.com/samo-jako-fenomen-inata/

3 гласa