Београд – Бригу о заштити од поплава, пожара и других елементарних непогода преузеће ускоро општински менаџери за ванредне ситуације! О стању цивилне заштите они ће бринути професионално, а мораће да испуњавају и стручне услове за овај посао.

Менаџере за “не дај боже”, али и формирање служби за ванредне ситуације у свим местима Србије са више од 50.000 становника предвиђено је изменама Закона о ванредним ситуацијама. Нови пропис, како “Новости” сазнају, у завршној је фази усаглашавања са министарствима, а са почетком јесени требало би да буде упућен у Владу Србије. Од њега се очекује да, после лањских катаклизми у Обреновцу, Текији, Крупњу, Сурдулици и Краљеву уведе ефикаснију заштиту живота људи и имовине.

У случају елементарне непогоде убудуће ће бити могућа присилна евакуација, а на поплаве и пожаре реаговаће радне јединице цивилне заштите које ће бити формиране. Права и дужности субјеката одбране биће прецизније дефинисана, а јасније ће бити одређен и положај општине и дужности њихових челних људи.

Кључна промена после усвајања измена и допуна Закона о ванредним ситуацијама биће успостављање система заштите и спасавања као дела јединственог система националне безбедности. Новине подразумевају – одговорност у спровођењу превентивних мера, подизање капацитета кроз адекватније финансирање, што ће омогућити нови закон о финансирању локалних самоуправа који је у припреми, као и увођење телефонске линије 112.

У сектору за ванредне ситуације МУП Србије напомињу да су измене закона донетог 2009. године највише инспирисане искуствима стеченим током борбе са воденом стихијом 2014, које су показале и добре и лоше стране постојећег система цивилне заштите.

„Показало се да је најслабија карика у ланцу организације првентива“, напомињу у Сектору за ванредне ситуације.

„Циљ ових измена јесте својеврсна професионализација ове сфере. Намера нам је да цивилну заштиту преузму обучени професионалци, али и да успоставимо систем одговорности за све који се не придржавају слова прописа.“

Ово питање је утолико значајније јер МУП планира да број припадника система цивилне заштите са приближно 1.000, колико их је данас, у следећих неколико година повећа на 4.000. Оволики број спасилаца и ватрогасаца требало би да помогне држави да се успешно носи са ћудима природе.

„Предвиђено је и постојање самосталног буџетског фонда за ванредне ситуације. Њега би требало да финансирају привредни субјекти који се баве делатностима које могу бити ризик или претња за систем цивилне заштите. Такве су, рецимо, компаније које се баве производњом или складиштењем опасних материја“, кажу у МУП.

Овај фонд увео би стабилније финансирање цивилне заштите, а не би оптеретио грађане. Тако набављен новац пуно би значио за опремање Сектора за ванредне ситуације и осталих у систему заштите и спасавања, али и за набавку потрошних средстава приликом гашења пожара или интервенција у поплавама, набавку заштитне опреме… Како само једно ватрогасно возило кошта око 150.000 евра, на новац из фонда рачуна се као на инфузију прекопотребну систему цивилне заштите.

Да је промена закона о ванредним ситуацијама потребна Србији, сматра и професор Владимир Јаковљевић са катедре за цивилну заштиту Факултета безбедности. Циљ измена и допуна требало би да буде што брже исправљање свих недостатака уочених у досадашњој примени, нарочито током великих акција спроведених током природних непогода последњих година – пожара, поплава, клизишта…

„Закону је потребно озбиљно иновирање јер се показало да све његове ставке не могу да се спроведу у реалном животу“, напомиње Јаковљевић.

„Можда као најбољи пример ових проблема може да послужи вишегодишње лутање противградне заштите за чије функционисање држава никако да нађе прави одговор. У том смислу је индикативан и последњи предлог који се чуо у Влади Србије, чија је суштина силазак овог сегмента са републичког на ниво локалне самоуправе.“

Професор Јаковљевић каже да би локални ниво требало да буде основна база цивилне заштите уопште. То значи да би многобројне важне активности из домена заштите и спасавања, попут планирања, обуке људства, реаговања, требало да буду препуштене градовима и општинама. Проблем, међутим, тренутно чини што се на локалу овим пословима нико озбиљно не бави.

Једно од језгра проблема лежи у чињеници да су председници општина или градоначелници, који су по фунцији на челу локалних штабова за ванредне ситуације, политичари који за реаговање у ванредним ситуацијама немају ни потребна знања нити искуства. Они често нису свесни значаја превентивног рада, иако је формула јасна – уложен један динар, долар и евро седмоструко се враћа ако не дође до штете.

И приватници у систему

Приватне агенције у сарадњи са МУП трагају и за начином да се активније укључиле у систем цивилне заштите. У постојећем закону о ванредним ситуацијама, као и у стратегији националне безбедности, приватне агенције означене су као фактор безбедности. Уколико се и приватници нађу међу борцима против поплава, пожара и других непогода локални штабови цивилне заштите моћи ће да рачунају на између 40.000 и 60.000 људи, колико је запослено у агенцијама за обезбеђење.

Паре коче број 112

О јединственом позивном броју “112” говори се већ годинама, али још није уведен. Овај број је замишљен као адреса за пријављивање хитних случајева из домена ванредних ситуација. МУП је више пута покушао да ову идеју спроведе у дело, али сваки пут је посао спутавала – беспарица. Према неким проценама, за увођење система 112 потребно је 17 милиона евра и по 200.000 евра за годишње одржавање система.

Р. Драговић / Новости

www.vaseljenska.com/drustvo/samo-su-nam-oni-falili-menadzeri-za-poplave/

Прочитај без интернета:
0 гласовa