• Резултати Вучићеве владе су толико погубни да ће бити потребно дуго времена и концентрација најбољих људи које као народ имамо, да би се они колико-толико санирали због будућности поколења која долазе за нама… Тешко је наћи неког ко је сам себе овако успешно окупирао за туђ рачун
  • Јавност није видела извештај АПР-а о пословању привреде Србије за 2015. годину иако је он урађен. У билансу стања стоји да је на дан 31. 12. 2014. исказан губитак у износу од 27 милијарди евра, а губитак изнад висине капитала износи 12 милијарди евра. У билансу успеха исказан је укупни нето добитак у износу од 3,4 милијарде евра, а укупни нето губитак је 4,5 милијарде евра. Негативни резултат пословања привреде је 1,1 милијарда евра, што је 4,28 пута већи губитак у 2014, него што је био у 2013.
  • Зато ДСС, сматра да је ово последњи тренутак, када преостали искрени родољуби из владајуће СНС, морају да напусте њиховог новокомпонованоног  домановићевог вођу, и да се врате у редове оних који се боре за спас Србије
  • Даћемо Вучићу времена до Митровдана да се изјасни и распише референдум о даљем европском путу Србије: “Да ли сте за улазак Србије у ЕУ по цену признавања Косова?”. Ако неће Он да се народ пита, хоћемо ми! ДСС ће кренути да прикупља потписе грађана за одржавање референдума. Сваки грађанин Србије треба слободно да се изјасни. Па како се изјаснимо, тако нам Бог помогао!

          Даме и господо, чланови ДСС, драги пријатељи!

          Србија се данас налази пред почетком новог ријалитија. Овога пута не у продукцији неких од медијских кућа које се такмиче међусобно у вулгаризацији овдашњег јавног простора, већ првог човека Владе.

          Тај ријалити се манифестује кроз лажну дилему властодржаца, хоћемо ли, када и на којим све нивоима имати нове изборе.

          Циљ  је да се  усредсреди пажња јавности на масовну забаву у коју би се такви избори претворили са свим злоупотребама државног апарата за само једну политичку групацију, ону коју ће предводити председник Владе А. Вучић, а да се потпуно минимализују стварни проблеми и изазови са којима се као земља суочавамо.

          Одмах да се разумемо, ДСС се не боји и не бежи од избора, напротив, сматрамо да је њима време било још много раније, јер живимо у периоду једне од најгорих, и по интересе Србије најмалигнијих Влада, кроз читаву њену историју.

          Њени резултати су толико погубни, да ће бити потребно дуго времена и концентрација најбољих људи које као народ имамо, да би се они колико-толико санирали због будућности поколења која долазе за нама. Међутим, оно на шта ми не пристајемо, то је да се избори претворе у шарену и примитивну забаву за подстицање најнижих страсти у ширим народним слојевима, те да се тако у потпуности маргинализују све фундаменталне политичке теме на које као заједница морамо да пружимо историјски важне одговоре, а не да их заобилазимо надајући се да ће се оне саме од себе разрешити.

          Шта нам то данашњи властодршци и њихов први човек остављају у наслеђе за предстојећи изборни ријалити?! По ДСС, само пустош и безнађе, или коју мрвицу лажне наде.

          Имамо погубне резултате у свим аспектима државне политике. Економија и привреда, међународни односи, социјална политика, безбедносна ситуација, идентитетски сектор, просвета, здравство сви ови сегменти могу међусобно да се пореде у којем је од њих постојећа Влада имала горе резултате.

          Јавност није видела извештај АПР-а о пословању привреде Србије за 2015. годину иако је он урађен. У билансу стања стоји да је на дан 31. 12. 2014. исказан губитак у износу од 27 милијарди евра, а губитак изнад висине капитала износи 12 милијарди евра. У билансу успеха исказан је укупни нето добитак у износу од 3,4 милијарде евра, а укупни нето губитак је 4,5 милијарде евра. Негативни резултат пословања привреде је 1,1 милијарда евра, што је 4,28 пута већи губитак у 2014, него што је био у 2013.

          То значи да држава увелико једе своју супстанцу. И све је то закамуфлирано у грандиозне пројекте иза којих не стоји ништа, сем мрачних обриса бахатости, безобразлука и потенцијално криминогених активности. Па тако имамо “Београд на води” где се од јавног значаја, проглашава најскупље земљиште у Србији које се поклања приватном инвеститору и на којем сем Устава не важе други законски прописи државе.

          Тешко је наћи неког ко је сам себе тако успешно окупирао за туђ рачун! Потом следе фантазми о „Деспотовом граду” или о жичари од Новог Београда до Авале, као и намера да се прода најпрофитабилније предузеће у државном власништву Телеком, док се истовремено доноси Закон о извршењу и обезбеђењу који је потенцијална социјална бомба  за осиромашено становништво Србије, а којим се ствара непринципијелни савез између комерцијалних банака и државних монополистичких предузећа.

          Власт не хаје за више од 20.000 породица које имају животни проблем због задуживања у Швајцарцима. ДСС предлаже влади да ако већ неће да дуг конвертује у динаре на дан исплате кредита,дуг конвертује у евре.

          Једнако је страшна чињеница да 21.000 пензионера дрхти од принудних извршитеља због неплаћених рачуна за струју и грејање. ДСС се залаже за то да постоји јасно дефинисана гарантована имовина коју извршиоци не могу да плене.

          За то време пред изазовима избегличке кризе, која је последица активности НАТО на Блиском Истоку, Влада нема јасну стратегију, већ искључиво покушава да се прилагоди интересима својих западних ментора, па и по цену озбиљног нарушавања демографске и безбедносне равнотеже у земљи.

          Када смо већ код међународних односа приметно је, како је први човек режима у кратком периоду потпуно изгубио кредибилитет код својих партнера и на Западу и на Истоку. На Западу, то се манифестовало након  његове неславне посете Вашингтону, после које се започело са отварањем коруптивних афера везаних за сам државни врх и непосредно окружење премијера. На Истоку, то је произвело губитак поверења у његову поузданост, јер се показало да се он на партнере са ове стране планете позива само када су му потребни политички поени у домаћој јавности или кад покушава да реализује поједине лукративне интересе.

          Јасно је да ће од Вучића бити тражено да уведе санкције Русији, ако не пре, оно онда када се буде “махало” отварањем поглавља 31 које говори о заједничкој спољној политици и безбедности.

          У међувремену, Влада се, бар јавно, Бог зна како потресла због нових услова којима ЕУ условљава даљи процес придруживања, а везани су за однос према КиМ. Као да смо сви ми наивни, па не знамо шта су значили, интегрисани гранични прелази, Бриселски споразум, губитак јурисдикција српског правосуђа у Покрајни, приморавање становништва да изађе на изборе под законима тзв. државе Косово, да би сада били изненађени што њихови партнери из ЕУ захтевају да се преговори између БГ и Приштине, замене комуникацијом између Србије и Косова.

          Знали су властодршци све време шта раде и да пузајући предају, овај део наше територије под протекторатом међународне заједнице, новоформираном парадржавном субјективитету. Само су мислили да смо сви већ довољно хипнотисани њиховим политичким акробацијама, те да нећемо бурно реаговати на то. Срећом, ипак ми, као народ нисмо толико анестезирани, да бисмо ћутке истрпели свако њихово потцењивање наше интелигенције.

          Уосталом, и да нису злонамерни, већ само ограничених способности и капацитета, имали су упозорења ДСС, која још од 2007. године, упозорава свим силама јавност Србије, да ће политика приступања ЕУ, неминовно довести до тачке, када ће се од нас захтевати признање независности Јужне покрајине или бар активно непротивљење том процесу, као услов за даље интеграције. Тако да док властодршци разреше дилему, да ли су им важнији њихови немачки пријатељи или Косово и Метохија, за нас дилеме нема, ово судбоносно питање мора да се разреши на референдуму, а не да постане једно од потпитања изборне кампање и да у мору пропагандних шарених лажа,  буде маргинализовано.

          Ово је исувише озбиљан изазов за нас као друштво да би смели да га препустимо само на одговорност садашњој политичкој класи. Свако од нас има свој део дуга и обавезе према претцима и потомцима, на крају и према отаџбини, да мора, сам и лично, да се суочи са одлуком, КиМ или ЕУ.

          Власт и председник Владе нуде изборе да би тако на лажима, подмићивању и претњама могли да добију мандат за европски пут Србије, и уз снебивање како су све за КиМ покушали, све урадили, али није могло другачије…и коначно и формално предају КиМ.

          Растакање национално одговорне политике Србије, стављено је и у однос према још једном питању, а то је положај наших сународника у региону. Београдски режим својим притисцима на Бања Луку и Републику Српску, а по признању представника међународне заједнице, активно опструира легитимно право становништва у Републици Српској, да самостално одлучује о својој будућности као и у каквој држави желе да живе.

          Са друге стране, у Подгорици су у току протести који за циљ имају оно што је основ сваке модерне демократије, а то су слободни избори и спречавање манипулација над њима од стране режима. У медијима под контролом београдских властодржаца, не само да нема никаквих извештаја о томе, већ многи од њих, у својим издањима за ЦГ, активно воде кампању, која се у много чему може дефинисати као шовинистичка и противна  интересима наших сународника . То свакако не може бити случајност, када знамо каква спрега и блискост владају између прва два човека две Владе, Ђукановића и Вучића.

          Зато ДСС, сматра да је ово последњи тренутак, када преостали искрени родољуби из владајуће СНС, морају да напусте њиховог новокомпонованоног  домановићевог вођу, и да се врате у редове оних који се боре за спас Србије. На њима је огромна одговорност, јер у случају да остану пасивни и не ограде се од овако погубне политике за интерес Србије и нашег народа, остаће трајно обележени као људи који су својим чињењем или нечињењем допринели да нам се држава руинира.

          За ДСС, дилеме нема, спремни смо да преузмемо одговорност и да станемо на линију отпора са свима који желе да спрече даље урушавање наше државе. При том, компромисе око виталних начела наше политике нисмо спремни да правимо, као што то никада и нисмо радили, али смо способни да сарађујемо  са свима којима је циљ обнова лепше, боље и паметније Србије. У тој борби и пред изазовима које садашњи историјски тренутак поставља пред нашу генерацију, ми се у ДСС нећемо повлачити.

          Даћемо Вучићу времена до Митровдана да се изјасни и распише референдум о даљем европском путу Србије: “Да ли сте за улазак Србије у ЕУ по цену признавања Косова?”. Ако неће Он да се народ пита, хоћемо ми! ДСС ће кренути да прикупљамо потписе грађана за одржавање референдума. Сваки грађанин Србије треба слободно да се изјасни. Па како се изјаснимо, тако нам Бог помогао!

          Живела слободна Србија!

          Др Санда Рашковић Ивић

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/sanda-vuciceva-vlada-je-jedna-od-najmalignijih-u-istoriji-srbije

1 глас