Са аутобуске станице у Новом Пазару прошле суботе је пут Немачке, Луксембурга, Белгије, Холандије и Шведске отпутовало 10 аутобуса, а у недељу још пет. Неке невладине организације израчунале су да сваке суботе из Санџака у Европу оде између 500 и 1.000 људи. Одлазе млађи и старији, са села и из градова, школовани и нешколовани.

У целом Санџаку економска ситуација је катастрофална. Само у Новом Пазару посао чека 25.000 људи или сваки четврти житељ, слично је и у Тутину, Сјеници, Прибоју, Пријепољу, Рожајама…. Многе породице су на ивици егзистенције и спас траже негде у Европи.

– Само преко нас током ове године отишло је око 1.000 Санџаклија, већина се снашла и запослила, неко привремено, а неко за стално. Неки су „на чекању“ код комшија, пријатеља и рођака, само ретки су се вратили – прича Кадрија Мехмедовић из удружења Реинтеграција, које Санџаклијама помаже да лакше оду у Европу и тамо остану.

Овде посла и перспективе нема, људи иду тамо где посла има.

– Наш циљ је да помогнемо онима који су одлучили да бољи живот пронађу у Немачкој или некој другој европској земљи, да их на неки начин припремимо (сви пролазе курс немачког језика), а у неким случајевима, кад се ради о понуди конкретних послова, пошаљемо директно на радно место. Нико више не иде на слепо и не тражи азил. Постоји много начина да се оде легално и поштено заради, а можда добије и стални посао – наглашава Мехмедовић.

Санџаклије су солидарни и родбински везани, помажу једни другима.

– Отишао сам пре годину дана на студентску праксу у Франкфурт, на грађевини сам упознао неке Тутинце који су ми омогућили да овог лета легално боравим и радим у Немачкој шест месеци. Ако се покажем, можда ћу и остати, можда се ове јесени нећу ни враћати да наставим школовање јер у Новом Пазару, чак и ако завршим Грађевински факултет (сада сам на трећој години), никада нећу добити посао, нити ћу доћи до новца да покренем неки свој бизнис – прича нам, док се спрема да уђе у аутобус „Пејић-турса“ и отпутује у Немачку, студент Фехим Куртановић.

– Наши политичари тобож жале што одлазимо, а ништа не чине да останемо. Убеђена сам и да желе да нас што више оде јер свако неког оставља овде и слаће му новац. Да није тих пара, а месечно пристигне више од милион евра, Нови Пазар би био град гладних и већ би избила нека побуна – коментарише на станици млада сликарка, која одлази Шведску с намером да тамо и остане.

Она осам година тражи посао. Годину дана је учила шведски и нада се да ће у Малмеу моћи да подучава децу сликању.

Да ли ће се вратити?

– Неће. Жао ми је што деца одлазе, али у Немачкој је много боље. Можда ћу се пожелети унука, али сам и срећна што су двојица мојих синова успела да се изборе за стални посао и боравак у околини Берлина. Трећи син је остао на Пештеру, гаји овце, али од тога нема хлеба. И он размишља да све распрода и оде код браће. Ако и он крене, идем и ја, чуваћу им децу и кувати ручак, пола Пештера је тако отишло – прича Ремзија Машовић из околине Сјенице.

Због одлазака у иностранство многа села на Пештеру су преполовљена, неколико улица у новопазарском насељу Селаковац потпуно је испражњено, а број ђака у локалној школи је преполовљен.

Опустео север Црне Горе

За разлику од Новопазараца, Тутинаца и Сјеничака, који се труде да у Немачку оду легало, житељи Рожаја, Бијелог Поља, Плава и других места у црногорском делу Санџака покушавају да се као азиланти домогну боравишних папира и новчане помоћи.

Од Нове године, са севера Црне Горе у Немачку је отишло неколико хиљада грађана, махом Бошњака. Неки су се вратили, а већина је још на чекању.

Амбасадорка Немачке у Подгорици Гудрин Штајнакер тврди да ће сви бити враћени, милом или силом. Међутим, неки немачки градови, попут Гослера и Бравуншвајга, суочени с исељавањем, обећавају Рожајцима, Бијелопољцима и Плављанима да ће их задржати.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/510691/Sandzak-se-preseljava-u-Evropu

2 гласa