Амерички конгрес усвојио казнене мере руском енергетском сектору, пошто је заштитио интересе САД Фото Танјуг, АП

ВЕЛИКОМ већином гласова оба дома америчког Конгреса одобрила су увођење нових санкција Русији које, осим кажњавања Москве због наводног мешања у америчке председничке изборе, уз војно ангажовање у Украјини и Сирији, стављају у тежак положај шефа Беле куће Доналда Трампа, али и европске савезнике, пре свих Немачку. Да би санкције, које највише погађају енергетски сектор, како Русије, тако посредно и Европе, ступиле на снагу, треба да их потпише шеф Беле куће.

Уколико Трамп потпише закон, то би био велики заокрет пошто је амерички председник изразио сумњу у закључке америчких обавештајних агенција у вези са руским мешањем у изборе у САД. Уколико га не потпише, већ стави вето, суочава се са могућношћу да буде надгласан и то, иронично, у Конгресу који никада у последњих скоро девет деценија у толиком броју нису контролисали републиканци.

Закон има 184 стране, а на „мети“ су кључни сектори руске економије, укључујући и продају оружја и извоз енергената. Закон је претходно претрпео измене после примедаба америчких нафтних и компанија за производњу природног гаса да би санкције усмерене ка руском енергетском сектору могле да се врате као бумеранг. Када су отклоњене ове америчке интересне баријере, Сенат је усвојио закон са 98 гласова „за“ и само два „против“. Претходно их је одобрио и Представнички дом са 419 гласова „за“ и три „против“.

Нова ограничења погађају кључну браншу руске привреде, али оне представљају и европски проблем, јер је део мера усмерен против предузећа која сарађују са Русијом у енергетском сектору. Експлицитно се помиње пројекат гасовод „Северни ток 2“, који треба да испоручи више гаса из Русије преко Балтичког мора директно у Немачку.

Министар иностраних послова Немачке Зигмар Габријел истакао је да Берлин не прихвата екстратериторијалну примену америчких санкција против европских предузећа, а министарка за економију и енергетику Бригите Циприес је упозорила на ризик од избијања трговинског рата између Европске уније и САД:

– Постоји и могућност увођења контрасанкција, јер то предвиђа Светска трговинска организација – рекла је Бригите Циприес за немачки ТВ канал АРД.

Председник ДИХК Волкер Трејер је апеловао на Европску комисију да од Вашингтона затражи појашењења и да спречи да нове америчке санкције погоде и компаније у другим земљама. Европским фирмама, у међувремену, преостаје да покушају да заобиђу америчке санкције променом власничке структуре предузећа.

Али, проблем се не отвара само на западу Европе. Американци су нове санкције донели једнострано, па нема више заједничког трансатлантског фронта. Док су Немачка и Аустрија веома заинтересоване за више руског гаса, Пољска и балтичке земље виде претњу по сопствену енергетску безбедност и желе да набављају гас из више извора – па и из САД – како би, ако им устреба, стопирали увоз гаса из Русије.

ЗИД И ВОЈСКА

ПРЕДСТАВНИЧКИ дом америчког Конгреса одобрио је 68 милијарди долара за развој војне моћи САД. Истовремено је усвојен закон којим се обезбеђује новац за изградњу зида према Мексику који је председник САД Доналд Трамп обећавао.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:678057-%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%83

0 гласовa