СРПСКА академија наука и уметности формираће Одбор за дијаспору – најавио је њен председник академик Владимир Костић. У наредне две недеље одбор би требало да буде формиран, сазнају „Новости“, а после тога биће израђен и детаљан план активности којима ће се бавити.

 Академици желе да се приближе српској научној дијаспори

Идеја је да се српска научна дијаспора чвршће веже за матицу и да одбор помогне да они отпочну или ојачају професионалну сарадњу са колегама у Србији.

– Намера је да их вратимо њиховим радом и сарадњом са овдашњом научном заједницом – кажу у САНУ. – За почетак, важно је да успоставимо мрежу наше научне дијаспоре, видимо где су све ти људи, чиме се баве и на који начин би могли да се, бар својим радом, врате у Србију.

Академик Костић недавно је изнео и податак да се број високообразованих који напуштају земљу за последњих десет година увећао 11 пута.

На конференцији за новинаре, прошле недеље, академик Костић рекао је и да размишља о стратегији како задржати што више младих у земљи, да о томе разговара и са најбољим студентима. А статистички подаци прилично су поражавајући и кажу да је само 2014. године Србију, са картом у једном правцу, напустило 58.000 људи. Процењује се да чак 20.000 доктора наука из Србије ради и живи у иностранству.

– Именом и презименом знам 7.000 доктора наука из Србије који су у дијаспори. Имам базу података са њиховим контактима и чиме се у свету баве. Годинама сам радио на томе. Процењује се, нажалост, да их је неколико пута више – каже за „Новости“ проф. др Јован Филиповић са Факултета организационих наука, који је свој други докторат одбранио на тему управљања виртуелним универзитетом српске дијаспоре. – У том докторату понудио сам концепт како треба да посматрамо целу ту ситуацију и како бисмо могли да успоставимо сарадњу.

Он подржава идеју академика Костића да САНУ формира одбор који би ојачао сарадњу колега из матице и дијаспоре. Свака иницијатива је, додаје, добродошла, а посебно када је са званичног и високог нивоа, као што је Српска академија наука и уметности.

Филиповићево истраживање показало је да највећи део наше научне дијаспоре живи у Сједињеним Америчким Државама – око 39 одсто или 2.400 од оних 7.000 до којих је он дошао. Око хиљаду, или 15 одсто, живи у Канади. Око десет одсто српских научника у расејању је у Великој Британији и око седам одсто у Немачкој. Остали су углавном у другим државама западне Европе.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:630402-%D0%A1%D0%90%D0%9D%D0%A3-%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D1%83-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83

2 гласa