СAРAJEВO, БAЊAЛУKA – У Сараjеву jе вечерас обележен 25. новембар, Дан државности БиХ коjи се не обележава у Републици Српскоj.

Kао и раниjих година, вечерашњем приjему у Председништву БиХ нису присуствовали представници институциjа из Републике Српске, преноси РTРС.

Хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић изjавио jе на приjему да ће конститутивност и равноправност народа остати основна одредница и усмерење и након свих будућих измена Устава БиХ, коjи ће ту равноправност и jеднакост морати да хармонизуjу, даље афирмишу и спроведу, преноси РTРС.

У Сараjеву су Човић и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић били домаћини на приjему.

Човић сматра да се БиХ налази на раскршћу и да многи људи коjи у њоj живе сумњаjу у европски проjекат.

Човић jе изразио наду да ће БиХ решити проблем обележавања празника, као измена Изборног закона, и посветити се „изградњи друштва привредне, социjалне, политичке стабилности и угодног живљења“.

БиХ нема закон о државим празницима, а 25. новембар обележава се само у федерациjи БиХ, док Република Српска као празник обележава 21. новембар, односно, дан када jе парафиран Деjтонски мировни споразум.

РТРС: Коме одговара прекрајање историје у политичке сврхе? 

У БиХ ништа ново – и сутрашњи 25. новембар у Српској биће обичан радни дан, а у Федерацији празник.

И ове године бошњачки и хрватски члан Предсједништва организовали су пријем поводом 25. новембра који обиљежавају као Дан државности.

Како је то било и до сада, на пријему није било никог од представника Републике Српске. Док се Сарајево сваког 25. новембра, на дан када је у Мркоњић Граду `43. одржано Прво засједање ЗАВНОБиХ-а, заклиње у антифашизам, парадоксално је да је исти протјеран с његових улица.

Најочигледнији примјер јесте некадашња Улица Војислава Кецемановића Ђеде, првог предсједника ЗАВНОБиХ-а која данас носи име Нусрета Шишића Деде, припадника Зелених беретки и с контроверзном улогом у минулом рату.

Нова година – стара прича. У Федерацији она о континуитету и државности БиХ. Са незаобилазним пријемом у бх. Предсједништву и нерадним даном. Наравно, без представника Српске.

- Из сутрашњег извјештаја видјећете да за мене јесте радни дан и ви знате да док не буде донесен нови закон на нивоу БиХ ја наравно 25. новембар нећу обиљежавати као нерадни дан – рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.

И док Српској оспоравају њене празнике, у Сарајеву од својих не одустају. 25. новембар, кажу, један је од свјетлијих дана у историји БиХ.

- 25. новембра ударени су темељи и, рекао бих, успостављена врло јасна дефиниција БиХ у којој су три народа конститутивни народи – сматра Халид Гењац, делагат Клуба Бошњака у Дому народа ПС БиХ.

Истовремено, са упорним форсирањем 25. и ЗАВНОБиХ-а, код сарајевских политичара долази до амнезије о 29. новембру и АВНОЈ-у.

- Политичке снаге које данас афирмишу 25. новембар били су доказани противници 29. новембра. Према томе, ми у Републици Српској апсолутно немамо потребу да обиљежавамо 25. новембар – истиче Сташа Кошарац, предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ.

О тези засједања ЗАВНОБиХ-а као Дана државности историчари Српске одавно су рекли своје.

- Ономе ко прочита резолуцију ЗАВНОБиХ-а и све документе који је прате јасно му је одмах да ту нема ни једне једине ријечи која помиње државност БиХ – сматра историчар Драга Мастиловић.

И наравно, уз карактер ЗАВНОБиХ-а, све су сарајевске приче пуне заклињања у антифашизам. То што се истовремено затиру коријени српских антифашиста не помиње се. Јер, како објаснити да се улица названа по првом предсједнику ЗАВНОБиХ-а Војиславу Ђеди Кецмановићу сада зове по Нусрету Шишићу Деди, за кога се вежу неславне улоге у минулом рату.

Или како објаснити протјеривање Ђуре Пуцара Старог, Саве Ковачевића, Ивана Рибара, булевара АВНОЈ-а… Које су замијениле Зелене беретке, Пут младих муслимана, Златни љиљани. Парадокс сарајевског заклињања у тековине антифашизма.

(Танјуг, РТРС)

www.nspm.rs/hronika/sarajevo-obelezen-dan-drzavnosti-bih-covic-i-izetbegovic-domacini-prijema-bez-predstavnika-republike-srpske.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa