У Палати Републике одржан је консултативни састанак након изрицања ослобађајуће пресуде Насеру Орићу.
Састанак код предсједника Српске - Фото: РТРС

Састанак код предсједника СрпскеФото: РТРС

Опозиција се није појавила, али јесу представници институција и удружења жртава рата.

Закључено је да је стање у правосудним институцијама БиХ неодрживо и да Суд и Тужилаштво БиХ генеришу међунационалну мржњу.

Због тога је потребно одржати посебну сједницу Народне скупштине о раду ових институција, донијети нови закон о Суду и Тужилаштву БиХ, али и продужити рок за одржавање референдума.

Предсједник Српске, Милорад Додик, рекао је да је за све наведене одлуке потребно обезбиједити потпуно јединство у Републици Српској, укључујући и сагласност опозиције, јер, како је рекао, постоје теме које превазилазе сваку политичку и личну разлику, поготово сујету, а ово је једна од њих.

– Позивам опозицију да подржи одржавање референдума са предложеним измјенема у року од 10 дана, а уколико је не буде,  одлуку о референдуму треба привремено повући до постизања консензуса у Српској, рекао је Додик.

Додик је нагласио да у међувремену треба подржати иницијативу да се организује потписивање петиије са питањем идентичним референдумском о Суду и Тужилаштву и да се обезбиједи најмање 500.000 потписа.

На састанку је констатовано и да би повлачење судија и тужилаца Срба из Суда и Тужилаштва БиХ било најдјелотворније рјешење у овој ситуацији, али да је оно реално одрживо и могуће само уколико за такав потез добију подршку представника Српске у институцијама БиХ.

– Позивамо Србе у институцијама БиХ да затраже и подрже њихово повлачење све до доношења новог закона о Суду БиХ и новог закона о Тужилаштву БиХ, те да се до тада обустави свако одлучивање у институцијама БиХ, додао  је предсједник Српске.

Учесници састанка још једном су поновили да су пред правосуђем БиХ за ратне злочине осуђивани углавном Срби, а да су бројни злочини над Србима у Купресу, Сијековцу, Добровољачкој, Тузланској колони, Брадини, Братунцу и другим мјестима остали некажњени.

Недопустива је, кажу, и пракса да се у Суду БиХ налазе судије са криминалном прошлошћу, а од Високог судског и тужилачког савјета затражено је да из судова одстрани сваког ко има додира са правосудним институцијама из периода рат

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је да су поједине судије из правосудних институција БиХ за вријеме рата биле и у касарни „Виктор Бубањ“, у којој је он био заробљен.

Дукић је рекао да су у логору биле судије Исмет Мемелџија, Галиб Смајић, Даворин Јукић, Идриз Каменица, судија Марковић, Шабан Максумић, Амир Јагањац и Мирсо Саво.

„То је забиљежио Међународни комитет Црвеног крста. Заједно са мном ту су била још 53 заробљеника, а судије су имале посебне просторије у којима су боравили од 1991. до 1995. године“, рекао је Дукић.

Сви закључци донесени су једногласно и подржани од свих удружења која окупљају жртве рата. Пресуда Насеру Орићу била је, кажу, кап која је прелила чашу када је у питању повјерење у БХ правосуђе.

– У Суд и Тужилаштво, онакво какво је данас, ми више не вјерујемо. Суду и Тужилаштву, какво је данас, нећемо дозволити да више пресуђује, истакла је Радојка Филиповић, предсједник Удружења породица погинулих и несталих цивила општине Братунац.

Предсједник Удружења жена жртава рата Божица Живковић-Раилић навела је да су пресуде Суда БиХ извор и јачање мржње међу народима у БиХ.

Она је упитала како је могуће да послије 25 година породице у Српској не могу да нађу своје погинуле, нити да нико не одговара због злостављања жена и дјеце.

Учесници су предложили Народној скупштини да од високог представника у БиХ затражи да, у складу с Дејтонским споразумом, достави извјештај о свом раду на разматрање парламенту, у року од 30 дана. З

акључено је да се неће пристати на накнадну уставну верификацију било које од пренесених надлежности Републике Српске на ниво БиХ, и да је што скорије потребно да се у Кривичном закону Српске утврди кривична одговорност за непоштoвање спровођења одлука институција Српске на нивоу БиХ.

Договорен је и још један састанак, у року од 30 дана, на којем би било констатовано шта је од наведених закључака спроведено.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=273652

0 гласовa