Београд – Фискални савет подсећа да је у споразуму с ММФ-ом и дефинисано да се евентуално већи буџетски приходи превасходно користе за смањење дефицита и дуга.

Фискални савет је саопштио да, чак и уколико би се прикупили нешто већи приходи буџета у овој години по основу сузбијања сиве економије, то би требало да буде резерва у случају проклизавања у спровођењу преосталих реформских мера.

Савет је подсетио да је у споразуму с ММФ-ом и дефинисано да се евентуално већи буџетски приходи превасходно користе за смањење фискалног дефицита и јавног дуга, а уколико се створи фискални простор, вишак прихода би се могао употребити и за јавне инвестиције.

У саопштењу Фискалног савета се наводи да је у фебруару на нивоу државе забележен буџетски дефицит од 11,9 милијарди динара, што је делом последица смањења расхода услед спроведених мера фискалне консолидације и очекивано мањих расхода за плате и пензије, али и „изузетно неефикасног извршења јавних инвестиција“.

Посматрано по нивоима власти, у буџету Републике остварен је мањак од 12,3 милијарде динара, док су остали нивои власти збирно забележили благи суфицит од 400 милиона динара.

„И јавни приходи су реализовани у нешто већем износу углавном услед једнократног раста непореских прихода и боље наплате акциза на дуванске производе“, навео је Фискални савет.

Савет процењује да ће у првом кварталу ове године дефицит државе вероватно износити 25 до 30 милијарди динара, што је двоструко мање од циља који је предвиђен споразумом са ММФ-ом (55,7 милијарди динара).

„Дефицит нижи од очекиваног последица је једнократног пораста непореских прихода за преко 10 милијарди динара по основу уплаћених дивиденди државних предузећа, али и слабијег извршења капиталних расхода за око пет милијарди динара у прва два месеца. Уколико се раст непореских прихода распореди на читаву годину, дефицит у првом кварталу би заправо износио преко 40 милијарди динара“, проценио је Фискални савет.

Анализа Фискалног савета показала је да би, на основу укупног годишњег дефицита од 232 милијарде динара и уобичајене сезонске реализације јавних прихода и расхода, консолидовани дефицит од око 50 милијарди динара у првом кварталу био у складу с годишњим планом.

„Иако ће фискални резултат у првом кварталу бити нешто бољи од очекиваног (и када се искључи дејство привремених чинилаца) још увек није извесно да ће се то догодити на нивоу читаве године“, упозорио је Савет.

Како је објашњено, основни разлог за нешто нижи дефицит у првом кварталу је благо побољшање наплате прихода, али би дефицит током године могао да буде већи, јер реализација појединих мера фискалне консолидације, које су кључни делови програма са ММФ-ом и од којих се очекују важне уштеде, још није извесна, пре свега рационализација запослености у јавном сектору и реформе проблематичних јавних предузећа.

Укупни приходи државе у фебруару наплаћени су у већем износу од уобичајеног, како је навео Савет, углавном због једнократног раста непореских прихода у износу од преко три милијарде динара и то услед плаћања накнада за коришћење радио-фреквенција и уплате дивиденди и већег износа наплаћених акциза на дуванске производе.

Јавни дуг је у фебруару, по рачуници Фискалног савета, повећан за више од 500 милиона евра и на крају месеца достигао је износ од 24,2 милијарде евра, што је 73,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).

„За разлику од јануара, када је дуг државе повећан за око 450 милиона евра, готово искључиво услед слабљења динара у односу на евро и долар, раст дуга у фебруару је последица новог задуживања државе“, навео је Фискални савет.

Бета

www.vaseljenska.com/ekonomija/savet-mmf-nece-dati-vece-plate/

0 гласовa