Савјет министара БиХ требало би сутра поново да разматра измјене и допуне Кривичног закона БиХ, које предвиђају затворску казну за негирање геноцида. Сједница ће показати да ли је условни пристанак српских министара на измјене Кривичног закона био политички наиван, или промишљен потез усаглашавања обавезујућих међународних норми, по угледу на Србију.
Савјет министара - Фото: РТРС

Савјет министараФото: РТРС

Сутра је дан истине за српске министре након што су прошле седмице, како кажу, дали условну подршку измјенама и допунама Кривичног закона БиХ. Начелну подршку за кажњавање негирања геноцида, Мирко Шаровић је правдао покушајем да се накнадно у закон уграде искуства Србије из те области.

Истина је и да је Јосип Грубеша раније рекао да неће уважити приједлоге српских министара ако не буду прихватљиви Министарству правде. Данас је игнорисао наше позиве. Ако буде послушао страначког шефа, Грубеша неће подржати законски приједлог који до краја не уважава интересе Рерублике Српске.

„Могу врло јасно казати у име оних који представљају ХДЗ у Савјету министар да ниједно од законских рјешења, управо због помањкања Парламентарне већине, неће моћи проћи СМ, кроз руке хрватских представника односно три министра и четири замјеника, а да нису до краја уважена мишљења из Републике Српске“, изјавио је предсједник ХДЗ-а Драган Човић.

Тешко је очекивати да ће бошњачки министри прихватити да у већ утврђени приједлог уграде одредбе из КЗ Србије, које предвиђају затворске казне само за негаторе геноцида у Конгу, јединог пресуђеног од стране МКС. Прије да ће инсистирати на већ усвојеном приједлогу који предвиђа кажњавање не само по пресуди МКС, већ и пресудама другог међународног суда који прихваћа БиХ, попут Хашког трибунала за бившу Југославију.

Предложене измјене Кривичног закона БиХ, како је утврдио Савјет министара БиХ, неприхватљиве су за Владу Републике Српске. Игнорисана је кључна примједба да је тема геноцида у оквирима кривичног закона надлежност ентитета.

„На вријеме смо послали наше примједбе, али оно што се односи на чланове 9 и 145 тврдили смо и тврдимо да то не може бити предмет инкриминације у Кривичном закону БиХ“, рекао је министар правде Српске Антон Касиповић.

У приједлогу дневног реда сутрашње сједнице нема посебне тачке, него ће се о измјенама Кривичног закона БиХ, које су објављене на званичној веб страници Савјета министара, расправљати у оквиру усвајања записника са претходне сједнице.

Хоће ли сутра бити уважени и у закон уграђени захтјеви из Српске и српских министара или ће хрватски и бошњачки министри то одбити и у парламентарну процедуру без гласова Срба упутити утврђени приједлог закона- тешко је прогнозирати.

За озбиљно размишљање је и опција да хрватски министри ускрате подршку овом закону што би значило његов крај. Шта год буде, индикативно је да се све дешава уочи 11. јула, када кулминирају предрасуде о колективној одговорности Срба за ратна дешавања током 90-их.

 

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=258216

1 глас