ТРАНСФЕР Вељка Марића из српског у хрватски затвор 2. јуна била је вест дана у целом региону, посебно у Хрватској, где му је ХРТ тога дана посветио првих петнаестак минута централног дневника, а многи хрватски политичари су се хвалили да су и они допринели таквом решењу, које може да поправи односе између две државе. Хрватски премијер је изјављивао да је о „тој теми неколико пута претходних седмица у тајности разговарао са српским премијером“.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјављује да његова установа „оцењује екстрадицију Вељка Марића као притисак извршне власти на рад правосудних тела и из тог разлога ће поднети захтев за заштиту законитости пред Врховним касационим судом због битне повреде поступка и повреде права жртава ратног злочина“.

И Марићев бранилац, београдски адвокат Ђорђе Дозет, изјављује да је исти овај поступак покренут и 2012, али да је тада одбијен, иако се у међувремену ништа није променило уз коментар: „Овај пут је из неког разлога прошло, а ја не желим да оцењујем који је то разлог“.

Ко је Вељко Марић? Реч је о 64-годишњем хрватском ветерану („бранитељу“) из Грубишног Поља којег је Веће за ратне злочине у Београду огласило кривим због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. у селу Растовац у општини Грубишно Поље хицима из ватреног оружја убио 65-годишњег Србина Петра Слијепчевића у породичној кући и осудили га на казну затвора од 12 година, коју је од 2010, када је ухапшен у Србији, издржавао у српским затворима.

И са једне и са друге стране могло се чути да је овај трансфер обављен у складу са Европском конвенцијом о трансферу осуђених лица (1983), коју је СРЈ ратификовала 2001. и по којој је Хрватска протеклих година више десетина осуђеника пребацила у Србију, док је ово први случај да се осуђеник из Србије пребацује у Хрватску.

Почев од 2005. године, заиста су, према „Веритасовој“ евиденцији, 32 осуђеника за ратне злочине српске националности трансферисана из хрватских у затворе у Србији, а још тројица и у затворе у РС. Њима се може додати и пилот бивше ЈНА Емир Шишић, који је у јануару 1992, на подручју Вараждина, оборио хеликоптер Посматрачке мисије европске заједнице (ПМЕЗ), кад је погинуло петоро припадника, због чега је у Хрватској у одсуству осуђен на 20 година затвора. Ухапшен је по Интерполовој потерници у мају 2001. у Мађарској, одакле је у јулу 2002. изручен у Италију, пошто је међу погинулима било највише њених држављана, где је био најпре осуђен на доживотну робију, а након што је та пресуда укинута од стране ВС Италије, на поновном суђењу на 15 година затвора. У новембру 2006. из Италије је екстрадиран у Србију пошто је био њен држављанин.

Према Европској конвенцији о трансферу осуђених, осуђеници могу бити трансферисани из државе која их је осудила у другу државу само ако су држављани те друге државе и ако им је пресуда постала правоснажна. Ова процедура је поштована у свим поменутим случајевима, али не и у случају Вељка Марића.

Наиме, против Марића је у међувремену у Србији отворена још једна истрага због сумње да је током септембра 1991. у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те мучио Звјездана Мачка, сви Срби. Истрага није завршена зато што хрватско правосуђе није хтело да поступи по вишеструким замолницама из Србије (испитивање сведока из Грубишног Поља), јер би удовољењем, објашњавали су, признали регионалну надлежност српског правосуђа за ратне злочине, против које су се побунили и хрватски посланици у Европском парламенту, који је у марту ове године, на њихов предлог, у резолуцију о Србији додао амандман којим се Србија позива да „у духу помирења и добросуседских односа преиспита спорни закон“.

Оног момента кад се реши питање истраге, сви услови су испуњени да Марић буде трансферисан на територију Хрватске, поручивали су из правосуђа Србије, уз објашњење да спорни закон неће бити измењен, јер се заснива на принципу универзалне надлежности по којем свака држава може да кривично гони починиоца ратног злочина, геноцида или злочина против човечности, без обзира чији је држављанин жртва, односно, починилац и где је дело извршено.

Након три месеца српско правосуђе је „одобрило“ трансфер Вељка Марића, иако се у међувремену ништа није променило по питању поменуте истраге.

Остаје нам да се надамо да „преиспитивање спорног закона“ неће доживети исту судбину.

Тренутно се у хрватским затворима налази 30 особа српске националности, процесуираних за ратне злочине, од којих су 10 правоснажно осуђени (петорица на по 20 година затвора). Осим њихових породица, за њих мало ко зна. После трансфера Вељка Марића, у српским затворима нема више припадника хрватских оружаних снага.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:552322-%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86-%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0

Прочитај без интернета:
0 гласовa